Дело

КРОЗ УМВРИЈУ П ТОСКАНУ 19 тира износи на внднк само човјекову завист и опачину, а роман и драма приказују људску таштину, илп немило наказе природу. А сва та пзвјештачена књнжевност, коју човјек од хиљада година гаји. има у стварн један сами резултат: да нам све то несноснијим чини тешко бреме жпвота. Ама кажу неки : ако је живот горак, тад је добро свако средство, које нам његову горчину заслађује; ако је књнжевност варка, нека је благословена, кад нас ограђује од стварног живота и његове нам невоље заклања Камена, мршава утјеха ! Кад се човјек примакне ждријелу вјечне правде и своје рачуне среди, коначни резултат свега његова напрезања биће опет : потпуна свијест о ннштавплу свега и свачега. Само што ће се у првом случају човјек наћи пред савршенпм банкротством, док у другом случају — буде ли напме у жнвоту активно учествовао — остаће му, ако ништа, најдраже људско благо : богатство успомена. Није ли дакле боље раднти као стари Фауст, који се одрпче јалова мудровања, па тражи младост и живот. како би и он постао човјек међу људима ? „Нек из ове земље изникну моје радости. и нек ово сунце обасја моје невоље . . . А моје груди, ослобођене од тешког терета мудростн, нек се растворе широм сваком људском болу; и што је год човјечанству на земљи прћија, то н ја хоћу да уживам у душп својој.” Овако, кроз Ф>аустова уста, велики Гете. Но јесам ли ја баш сигуран да, док овако пишем н умујем, но порнчем себе самога, не угоним у лаж оно што сам казао јуче, оно што ћу казати сутра ? Тако се, ваистину, догађа увијек, ,кад човјек хоће да удара цијену, да означује смјер •овом трошном жнвоту. •.(ЕТаставиКе се) уМдрко Дар