Дело

26 Д Е Л 0 разгледа, где би се све дуван са успехом садити могао (он набраја нарочите јужније покрајине; вндео је, вели, чак и дуван, сејан у самоме Тоболску из грчкога семена, који је био врло добар н готово грчкоме раван 54.) и захтева да се семе нарочнто набавља из Персије и Грчке.2) Тако би, вели ои, могли ми још дуван из земље извозити. Зато ја. додаје он најзад, мислим да би, кад би се дуван у земљи с пажњом и у довољној количини гајио, тројаку корист отуда нмали : «1) државна би каса имала добре вајде; 2) многи новац, који се данас за овај непотребан еспап из земље извози. остао би у земљи, у народу; и 3) људи бп се обрадовали слободи, јер бп им се са шије (шш) скннуо двојак јарам : јарам телесни царске забране и казне и јарам духовни: сујетне предрасуде, којом се проповеда грех онде, где греха нема и дркће од страха онде, где страху места нијеи. (I. 56.). Говорећи даље о томе како Немци сваке годпне путују на «пусту северну страну, на далеко северно мореи, Крижанић упућује Русе да и сами нове морске путеве потраже и пророчанскн погађа, како ће се зар и са севернога мора моћи једном да нађе пут у Индију ! (I. 56. став 18.) — јер је доцније у ствари и био откривен Берингов пролаз. У последњем «четвртом разделу“ Крижаннћ говори о рудама (обт> рудахт.) п већ одмах у самоме иочетку. напомиње, како је јавна сигурност и законитост први услов рударства. јер има много земаља. у којима залудне леже силне рудне жице али се људп боје, учинити око њих труда и трошка, јер пм самовољан владалац може рудннке одузетн кад год хоће. (I. 59.) Без довољие правне заштите немогућна је дакте у земљи развијена рударска пндустрпја. Колико су важне и умесне ове речи Крижанићеве, довољно је кад помислимо само на наше сувремене мане у јавној сигурности и полптичкој стабилноети, које су једна од првих сметња поднзању сваке домаће па дакле и рударске индустрије, и ако међу тим свп врло добро знамо да је Србија од старине нозната као богата земља рударска. Крижанић наводи оно што су му говорпли појединци о рудама -) Немачки град Ханау, пелк он јако се обогатпо u сваком годином све се више ГЈогати дуванол. „Око.сб оного tpaja на бушоп ро,хно\1 3eM.it њтероарасткше mhoio пшеннца: a.iuTu npu.1y4v.10 сп ecri, &h нј.кое не.гавно чремл, да нТ.кП'Г гражан инг, свош ниву oGctn табакомд, v мпогу корцстл, стпжа, Go.it mhoio неже изђ тпиенпца“. На љ се угледаше други u сад је све оно нол.е засејано дуваном, н дуван ее нз зем.не извози. I. 54.