Дело

456 Д Е Л 0 Због тога се, ето, Ли-Фо поклонп пред светнњом, па се баци на земљу, притисну своје лпце на студено камење, поново се исправи и стаде ударати дланом о длан. Најносле лупи руком по ходнику, те му ударац овај гласно по храму одјекну, па се поново поклони, изговарајући више пута на сав глас име божанства. На његов трећп узвик отворн се ковчежић и појави Бог Нисхи Хоп-гван-ји, а с њега заблисташе злато и драго камење. Али се Ли-Фо поново баци на земљу, а из његова се препуна срца оте само један једини узвик бола : „Најирпјо! о, Најпрцјо !w Из црнога се олтара чу некакво пиштање, па још Једно — а за тим нешто зазвекета и ковчежић се опет затворп. Ли-Фо остаде ту још донекле, модећи се Богу. Чуо је оно пиштање, па је умиренији : та Бог је његову молбу саслушао и одобрио је! Младић се исправи, баци пуну шаку бакарна новца у некакав бронзанп ковчежнћ за прикупљање прилога, па очекпваше да му Матсуне свој знак даде. Дуго није морао да чека. „Како си бедан!“ рече свештеник, помиловав, са саучешћем, својом руком синовца својега по образима. „Јеси ли у нужди ? Идп и узми пирпнџа и воћа — имам доста од обога“. Али Ли-Фо тужно махаше главом. „Није глад, што ме мори — —“ Матсуне га испитиваше својим погледима. „Да нпсп болан ? Иди асакушкоме храму. 'Гелични Бог помаже болнима. Додирни својом руком онаЈ део Божја тел$, који те боли, па ћеш нздравнти, Ли-Фо-е!“ „Схин-Рики-Сха* гледаше мутно преда се. *И тело ми је здраво. Никакав ме део његов не боли“. „Дакле ти је душа рањена? Шта те тишти ?“ Ли-Фо се окрете п порумени. Стриц га је разумео. Матсуне је пмао својпх 40 година старостп. и није био никакав Фанатични свештеник. За њ је важила она реч: „Ништа ми није страно, што јо људско“. „Ти си заљубљен, Ло-Фо-е ? Реци ми имедевојке! — Јер — ваљда је каква девојка — ? По свој прилици нпје никаква недопуштена љубав — ?“ Ли-Фо метну руку на срце, што значаше, да није овај дјпти случај. „Та ви ме бар знаге, стриче! Бејах обесио гранчицу хрисантемена о кућни дувар њезина стрица*) — они га нрнметише, те живљах у нади, да ћу бити љубљен и нјшмљен — али тада дође OHai странац, онај француски ОФиццр —“ Свештеник га је радознало слушао. *) Јапански обичај за изјаву љубави.