Дело

486 Д Е Л 0 о.мести, да га не уочимо и да о њему ипак мислимо. II то све у толпко ире што он у ствари нзносп једну мисао, која нама не само није страна, него која је у нас била пре тридесет година u предмет озбнљне државне радље, али коју су доцнијн политички догађаји потисли н у задњи ред бацили. Држнмо да је сад време да се на тај глас осврнемо п о њему коју реч проговоримо, корпстећи се моменталним затишјем у нас u приликом обећане носете Бугара, која сутра прекосутра има да буде. Mu овде мислимо на, срнској нублицн већ у неколико познати, чланак бугарскога демократскога органа Младе Блгарије, који од скора излази у Софпш под уредништвом познатога политпчкога раднпка Д. Ризова, родом Македонца. Говорећи у чланку свом „Српскпте работп“ од 1. априла ове годпне о нашпм прплпкама, г. Рпзов је учпнио паралелу једну пзмеђу српскпх н бугарских прилпка за последње десетпне година, управо од ослобођења, па је жалећи неерећну судбину u нашу п бугарску нзнео мпсао, да је сигуран и поуздан лек и Србпјп и Бугарској, да се од досадашњих неирплпка ослободе и своју народну будућност оснгурају у томе : да ове две братске u суседне земље пруже озбнљно и братскп Једна другој руку п заједнички п сложно раде своје народне u државне послове. У томе г. Ризов внди не само сигуран и поуздан лек од досадашњих заједничких н врло слпчнпх невоља п тегоба, него и једпнп. Он налази да су обе земље ноглавито страдале и страдају од тога, што туђпни њпма злоупотребљавају, туткајућн једне на друге и мешајући се у њпхове унутрашње ствари да би их, како он доста згодно рече, употребпли као монету за иоткусурпвање својих великих u себпчпих рачуна. Да СрбиЈа и Бугарска, као представници српскога у бугарскога народа, то увиде, па онда сложном и заједнпчком радњом томе стану на нут — једино је поуздано средетво да своју будућност оснгурају н као слободнп и самостални народи свој културни задатак врше. II г. Ризов иде у том још п даље, па даје н нарочитн конкретни облик овој општој мисли, налазећи да она најбоље и најјаче може бити пзражена у Формалном политнчком Ј'едпнству, у персоналној унији, у једном владаоцу који би оба, престола заузимао; јер, како он вели, српски и бугарски нресто мали су за два владаоца Писац чланка, истичући ону мисао, свестан је н тешкоћа, које бн остварење ове мпсли имало да савлада, иа је Једну од њих изречно и номенуо, а то је македонско иитање, које нас раздваја. Али он налази да се та тешкоћа може да свлада узајамннм споразумом п да се македоиско нигањс неутралииге. Ми не знамо н не можемо судити сад колнко је ова мисао у Бугара захватила ширине п дубине, и да ли она налазн олјека н у бугарскнх практичних државнпка и органнзованих политичких странака. Колико је нама познато о том се још до сад нису изјаснили Факгори, чнје бн мишљење вредно бнло знатн за оцену: да ли мисао ова има онолпко