Дело

КРНТПКА II БИБЛИОГРАФИЈА 501 свуда одобравања н хвале. То нпје проста библпограФија, у којој је брижљпво записан натпис књиге, име писца и место где јс изашло, но l'e то скуп мњења о с-впм радњама, које се у геограФСком смислу тнчу Балканског Полуострва заједно са кратким изводом садржнне њихове. Имена реФерената, сем уредннка, као Јов. М. Жујовића, Др. X. Хранпловића, Др. Св. Радовановића, Ж. Ј. Јуришића, Муњатовпћа (псевдоним) јамче нам о исправности тпх мњења. ГеограФСка литература је огромна и разбацана ио многобројним часописима како стручним — геограФСкпм, тако н no осталим. Ономе будућем раднику, којп би хтео, да прикупн знање не само о Балканском Полуострву, но о појединпм деловпма његовим као н о поједпним деловима Сриства, ова књпга биће од неоцењиве вредности, јер ће у њој моћп наћи упутства за све. Камо лене среће, да се то и раније радило, не само по овој струци, но u по осталим струкама. Прегледајући овај Преглед наплазпмо на један Факат, којп нећемо да прећутимо, а то је : да пма мало, врло мало послова. који су пзашли испод српског пера. II овај је Преглед подељен, као год п прошло-годшнњп у четири одељка : а), о картама п картограФСко! лптературп, б), о антрополеографији и историској геограФпји, в), путоппсп, п г), Физичка геограФија, ФОтогеограФија, геолошке н метеоролошке расправе, KOje пмају геограФског интереса. Алп је научна облас-т, коју приказп обухватају, у толнко пространија од прошлогодишње, што се још мање остало на земљишту чнсто геограФСких радова, већ су прибранн н они, којима се расветљују геограФСка питања, па били онн више лингвистнчке, псториске нли ириродњачке садржине. Уредник се при уређивању Прегледа држао овпх принципа. „изнетп садржпну дела што котиуније и гито концизније; у овакве реФерате ваља уносити крптпке само онолпко колико је неопходно потребно, п то неколикпм јасним речима, по којима ће зналцу ствари битн схватљиво око чега се радп. Код комнилација и непоузданих радова, који ради погпуности улазе у Преглед, мора се чиннти пзузетак: о онима од њих, где нема новог н доброг не треба у првашњем смислу реФерисатп, већ је главни задатак карактернсатн нх, ту ће критпка иревлађивати“. „Јединн правац, у којем ће се моћн одстуннти од поменутог начина реФерисања, јесте овај: у реФерате се може уносиги нсторнски нредлед лигсратуре о извесном геограФСком шггању или некој областп или преглед карата, ако је о каргама реч. При гоме ваља тежитн да побрајање дела буде што потпуније, а (ако је потребпо) нропраћати их iuto конипзннје са неколико нодесннх речн, којима се главна садржина дела довољно означава: наслове п тнх дела треба што потпуније наводнти. u, но могућству, стављати пх као цитате. Тежња је ове лиценције, о којој Једино треба дати разлог, да Преглед временом иосгане .магацин не само новиЈе литературе о Балкаиском Полуосгрову. већ да