Дело

500 Д Е Л 0 јатове пнсолвентпости нропало, а за које је он држао, да je употребл>ено за одређенн цил> рачунајући, да је акцепт уништен. Зампслимо још, да је акцептант регулисао везе своје са домпцилијатом верујући да је нсплата учињена, те је тако могућност за регрес пустпо из руку. При том сума је замашна. Таквих незгода, које нпсу невероватне у стварном животу, могли бисмо набрајатц внше. Али не само то. Ово питање додирује још и науку о анализи законодавчевс* вол>е, душе конкретног законског прописа. Прпнципи ове науке нису никако задахнути конзервативним елементима, са којима би правној науци, као меродавном аналитичару закона, било одузето свакослободно кретање у њеном послу. Данас је јасна ствар, да законодавац не ствара савршене легалне типове, већ само непотпуне органске целине, које се упућују правознанству на дал>е неговање. Законодавац је хтео да унесе у своје дело растегљивости, у опште еластичну снагу, којом би га овај други мајстор, правна наука, доводпо у хармонију са вечитпм немирннм током практичкога жнвота. Зна се, каквих пнтерпретација има и у којпм правцпма оне дејствују. Нарочпто пак треба пмати у виду модерно гледшпте о компентенци ове дџсциплине и модерне иогледе на природу законске материје. (Видн о томе расправе у књпгама Jhering-a u Grimhut-a). ПрОФ. Sahm вели : Die praktische Aufgabe cler Bechts\vissenschaft ist das durch die Rechtsquellen (Gesetzen, Gevohnheitsre^ cht) đargeboten Recht (den Rohstof des Rechts zur Anvendung gescliickt zu machen. Die R.echtsquellen namlich bieten immer nur ein unfolstanđiges liickenhaftes Recht. A кад ce узме у обзир, да је ово нигање впше ствар мншљења и тумачења, коме дакле није дат егзактан облик у виду позитпвних проппса, онда зашто бисмо ми тражили у закону голе логичне u догматичне консеквенце, кад нисмо уверешг, да их је законодавац сам хтео. Наше је мпшљење, да је ова ствар осгављена од стране законодлвства нерешена u да је зато тек треба решити, наравно не произвољно али не опет ни строго догматички, узимајући и „неследсвеноет за нешто правилно“. Завршујући овај кратак приказ, ми искрено преиоручујемо ово делО' како иравнпцима тако н онима, који са менпцом раде. Новчани заводи ће наћи у њему ноуздане и свестране пТЦатке о дом. меници, са каквом, они највише имају носла. Г. Туцаковић је разрадио свој нредмет свестрано, жпвпм бојама п великим разумевањем, те je тако обогатио нашу скромну правну литературу једним красннм радом. Београд. Maj 1895. тЈгд. С. Јовановпћ. Преглед географске литературе о Балканском Полуострву. Свеска II, за 1894 г. Уредио Др. Јов Цвијић. Београд. 1895.. 79 I-II. 4°. На лнстовима „Дела“ од прошле годннс изашао је први Преглед геоц>офске литературе о Балканско.ч Полуострву, радња, која је нашла