Дело

КРНТПКА II БПБЛИОГРЛФИ.ТА 499 „илаћање у Београду код Нар. Банке“ не садржи домнцилнјата. Нама се чини, да га пракса налази овде, ма да, по нашем мишљењу, захтев тачностп у изразу нпје задовољен. Г. Туцаковић расправља свестрано оно контроверзно пптање, коме је врело § 93 нашег мен. зак. У јасним бојама износп иосле шпре полемпке са ијтотивним мпшљењпма своје гледнште, које би н мп за чвршће узелп и нрпдружнлп му се. На стр 93 н 94 стојн то гледишге. Третирајући савесно сва питања, која су н од најмањег значаја за дом. трату, ппсац нам на стр. 125 одаје повод овој расправи. У осталом њен чигалац ишчекује ово објашњење н сам, налазећи без њега једну осетну празнпну. Писац се иита: шта бива с обвезом акцептанта кад се домпцплнрана трата не нротестује због неисплате ? (стр. 125). II одговор којц нам је он дао нзгледа нам доста ортодоксан. Одговор је, ношто се опет водп строга брига о двошој прнроди нашег мен. закона, по наше.м мишљењу, препун сервнлне оданости наспрам законске одредбе и конзеквенаца из реципираног система, и ако законске одредбе, као што сам вели, изазивљу пометњу. Не знамо, да ли je одговор на ово шттање (стр. 35)*) колнко толико учињен са обзиром на оно мишљење, које нам ннсац пзноси у овим речима : „ваља ппак при овоме разумно тумачпти н вољу законодавца п намеру странака“ (стр. 47). Наш закон садржи у погледу на место плаћања један проиис са аисолутном а један са диспозитивном вредношћу. Прво је место трасатовог обитавања, дакле место означено у траси а друго домицнл. Прво се мора ставитп а друго је ствар конвенционална. Овај други проппс закона, чија је унотреба остављена странкама на вољу, који је дакле дпсиозитивне природе, мора по чистој аналогији на случај његове примене имати и сво.је нарочите правне еФекте. Домицил је један двостранн уговор, и то менични уговор, чије је дејство ослобаћајуће снле на спрам онога на спрам кога се уговор није нспунио, чија је обавеза дакле била везана за један услов. II као год што би протест због неисплате, изузет код домицилијата, на с-прам осталнх обавезннка бно од правне снаге, дакле овде један пуноважан меничан акат, тако псто и још впше он веже на пснунење уговора, којп истнче из домицила ^а домпцилијатом, имаоца меннце и на спрам акцептанта, за кога је исго тако меница са домицилијатом створена. Акцептант је овде једаи од условнпх меничних дужника, он бсз протеста нзлази пз меннчне одговорностн. Практичкн жнвот без оваке уредбе домнцплиране менице може имати велику тсшкоћу. н менпца бн често протнвно свом задатку реметила саобраћај. Узмнмо. да ннје протест извађен н нмалац но праву свом, које му сс оннм одговоро.м даЈС, гони акцептанта тск иосле годнну дана. Међу тим, овај је дао покриће на време, које је услед домпцнлн*) „Одгоиор гласн: нлкада, иа ни код домицплиране трате еа домицплпјатом, нпје потребан цротест због неисплате зарад одржања акцептанта у обапезц”. Треба још рећи, да је г. Туцаковић пмао раннје друго мишљеље, које је овпм иотиснуто. 32*