Дело

Д Е Л 0 408 лазити у вртлогу противности на једном истом јуристичком земљишту. На жалост ово је случај код нашег мен- закона и ирава Писац је микроскопски изнео колизије проппса нашег мен. закона. које су потекле из тамо расветљеног Факта, делимичне рецепције два различита система мен. законодавства. II сад главнн задатак, у осталом веома тежак и неблагодаран, којп је ппсац узео. Taj је : онртати домицилирану меницу, како ју Teopuja узима, н упореднпм истражпвањем обележити њен нрави значај по нашем закону (стр. 18). У онштем делу аутор ирати теорију меничног уговора, ону Францеске и ону немачке школе, о томе даје интересантне податке, осветљује нх цитатима и, полако улазећи индуктивннм путем из теорије н страних законодавстава у област нашег мсн. права и закона, тумачи и утврђује основу и поједпне моменге овог носледњег. Несрећно пренесеџ чл. 4 т. 8 немачког W. 0. у § 80 т. 8 нашег мен. зак. нашао је у књизи г. Туцаковпћа његово право огледало, те. нема сумње, да је отклоњена могућност диФеренцпје у нашем правосуђу у погледу овог важног пнтања. Писац констатује у овом делу а и доцније (стр. 45) да j'e менпца с гледишта нашег закона један аистрактнн литерарни уговор, и да но томе трасат узима материјалну обавезу тек конкретним давањем пристанка — акцептацијом (п]шјемом). II затоје страно за наш закон оно гледиште Франц. система, пзнесено на сгр. 6, као н оне речп: la lettre de change n’est parfaite et ne produit toutes ses eonsequences qu’a la condition d’etre sincere (стр. 26). Кроз први део провучен је један црвени конац, који јасно одељује двојни склоп нашег мен. закона, те се одмах на основу саме логике види, гдс и докле веје један а где и докле други дух туђе теорије и туђег законодавства. После општих посматрања писац прелази у разлагање иоједпнпх момената дом. менпце. Он износи различнте деФшшције, пажљнво пх аналнше н на иослетку прешав их све критички, он даје своју одредбу, деФиницију. У њу уносп геограФСку различност места означеног у адреси од места плаћања и захтева за домицклирану трату distanti-y loci. Ово је по нашем мишљењу питање, које овако решење допушта само у неколико, а које ће но свој прплици под утицајем развнте трговнне прд вна наука другојачије решпти. Данашњс нрилике већ захтевају, да се констптуише нравно дом. меница са свима еФектима и без ове distanti-e. То захтевају живи односи. А то тнм нре трсба допуститн, што j'c меници већ прнзнат карактер чисто апстрактне Формалне исправе, и тиме јој је дата н снособност, да констигуишући строгу обавезну одговорност она остане инак ослобођена од сваког материјалног основа. А данас, нема сумње, често се јавља нотреба за оваком либералнијом дом. меницом, па би је с тога требало и нрокламовати на место старе. Говорећн о начину означења домнцила н о ужем месту нлаћања, нисац је правилно обележно границе опом означавању и упозорпо на значај тачности код меннце. Он држи (стр. 63) да оваква клаузула: