Дело

Д Е Л 0 506 о њој нроговоре оишнрније и са внше компетентности. Са своје јасноће у пзлагању и сређивању политнчких догађаја нарочито из онога доба( кад се полагао темељ нашој уставности, а исто тако и са велике беспрнстрасности и правичности, на најзад н са симиатнчне тенденцпје ирема иашему народу која је дпктовала реФлексије нишчеве, она се нарочнто препоручује српској читалачкој публици. Ппсац нам у својој студији говори са довољно нознавања, рекли бисмо, о постанку и развптку наше уставности од 1835 годиие па све до 1894 године, до укидања нашега слободоумнога устава од 1888 год. који је једпно био, и по његовом мишљењу, базие правилном развитку и прогресу ерпскога народа. Доста опширно, а при том нравнлно н бесиристрасно, он прегледа развој полнтпчких догађаја у Србији за носледњих шесет година. II ако је пао у какву погрешку, говорећи нарочпто0 неколикпм догађајима од 1889. године па на овамо, 'roje сигурно самоза то, што није довољно иознавао људе и сгранке које су играле своје улоге у нашем најновијем уставном животу а никако као што бн се можда мислило, да самим догађајима да друкчнји карактер и друшиџе значење но што их они имају. Његови закључци о нашој уставностпг колико су истннити, толико су и горки за нас; његове су мнсли о потребама нашег политнчког живота п о оиасностпма које се истављају на и}тт нашој народној будућности, толико умесне, да бн ux могли, без резерве, ставигп на срца нашим иатриотама, да бн ux могли навести као опомену иолитичарима који данас управљају судбнном Србије. Завршујући своју студију писац се нарочито обраћа данашњим доглавницима Краљевине Србпје да посвеге своЈу пажњу Бечу од куда још од 1878 године иогледају Југу, као земљама које им треба освојиги, падајући се да ће их бар то убедити, како је неопходно потребно да се Србија што нре поврати редовном уставном животу. — Ово је сигурно једна од најиотпунијих и u најлепшнх студија у Француској књижевности о нашој усгавности* . н с. н. А. К о b 1 а г. Z е m е 1 ј s k i р о t г е s i n а S 1 о v е ns k е m (Jzvestija mizejskega drnstva za Kranjsko. Letnik S Seš. 2.) Ljubljana 1815. Ha основу домаћнх летоииса п старих новпна, хронолошким редом избележени зсмљогреси у земљама где Словенци жпве од наЈСтаријег доба на до најновијег времена. Најстарији потрес датира од године 792. Најјачи н најопаснији грус био је 15. Фебруара 1348. Земља се силно затресла, при ведром дану, око 3 с. ио под. Звона су сама звонила. Норушеио је било 26 села много цркава и иреко 4С градова. Права кага* 1*) Забележимо још на овоме месту, да је у Session extraordinaire dn bulletin de 1 a societe de lćgislation comparee за 188У годину, саопштен оаширан извештај нашега. уредника r. Др. М. Т>. МиловановиКа о уставу од 1888 године. II.