Дело

КРИТПКА II БИБЛИОГРАФИЈА 507 строФа задесила је бељашку околину у Корушкој. Место Бељак било jer готово са свим порушено. Јак је био у КрањскоЈ п Шгајерској, а сем тога осетпо се н у Аустрији, Моравској, Угарској, Далмацнји и Пталији. Земља се тресла 40 дана а често и идуће две године. XV н XVI век били. су снромашни у потреснма (нрни 1, други 7). Честих је потреса било у XVII столећу (забележено око 30) тако исто и у XIX (око 40). Нз XVIII сголећа ирпбслежена су само два труса. II. с. п. D г. R п d о 1 f Н б i n е s. Das Erdbeben von Laibacli und seine Ursachen. Graz. 1895. Градачкн ироФесор геологије и палеонтологнје, нознати сејзмолог, др. Р. X е р н е с држао је предавање, 8 априла ове године у штајерском јестаственичком друштву о великом ускршљем трусу, који је имао врло велико пространство, а највеће штете починио, како је познаго у .Бубљани и блиској околини- Пошто је изложио сакупљене иодатке о нот]>есу како се осетио у Угарској, Хрватској, Босни и Херцеговини Далмацчји, Гор. Игалији u, наравно највише у Крањској и Штајерској нрсшао је на испитивање узрока земљотреса у опште. Као п у ранијши својим публикацијама (Erdbebenstuđien, 1872; Erdbebenkunde Leipzig 1893.) ноделио је, према разноликим узроцима, све земљотресе у три категорнје: вулканске, -тектонске или дислокационе и потресе којн долазе од стропоштавања. Поменувшп у кратко карактере поједнних врста трусова. закључио је, д а у с к р ш њ и т р у с п р u п а д а г р у п н т е к т о нс к и х и о т р е с а u то баш оној врсти коју С u с зове „Blattbeben“ (позајмивши овај израз из рударског језика). .Бубљанскп земљотрес везан је за линију, која нонреко пресеца јужнс ланце Ална. Хинотетска линија трусова могла би се повући правцем Трст-.Бубљана. Д да.љем току предавања осврнуо се и на Фалбову теорију зем.љотреса, внше радп простог света, него шго она то засдужује, показао је да.ље да u Повакова теорија (која доводи у везу зем.љотресе са сунчанпм иегама) није ништа ново и да заслужује отприлике исту пажњу као и Фалбова. На основу сличних трусова дискутовао је пнгање о трајању потреса. Иоказавши да је Љубљана била често нонриигге јакпх зем.љотреса, пошго лежи на такозв. лпннји нотреса илн у блнској близпни, изнео је корпсну напомену, на крају предавања, како би се нмале дизати нове зграде и грађевине. У том погледу Љуб.љанчанп би се м.огли тешнти и умирити гледајући на Загреб, којн је носледице великога труса од год. 1880. брзо преболео и далеко се лепши подигао-, него што ј.енекад бно. П. G. II..