Дело

Д Е Л 0 514 шој публнци још од црошле године. Г. Савић отпевао је најлепше комаде свога ренертоара — велику, тешку а дивну арију Еалуђер од Мајербера, Мокрањчеву нову н добру композиццју Змајеве баладе Лем-Едим u две веселе песмице које сваки пут очарају слушаоце (напнтница из Марте и арија из опере Веселе жене виндзорске). Код г. Савића налазе се еве оеобине потребне ваљаном певачу, и како се он непрестано труди да ux усавршп, то ће он убрзо постати изврстан певач с лепим нзгледима на будућност. Његов је глас чист и пријатан у свима тоновима, обим му је велики, а изговор н декламација врло ваљани. Овом нригодом морамо приметити да сви приређивачи концерата у нас јако греше што уз програме не штампају и речи од песама. Изговор у наш;:х хорских певача није свагда толико тачан и правилан да се све речи од пееме могу лепо чути у свима крајевима наших неакустичних дворана. Ужпваље у вокалној музици скраћено је у пола, кад се чује само мелодија песме а речи се не разумеју. Није ретко да се песме певају и на туђем језику, те је онда потреба текста с преводом још осетнија.. Ко ће разумети о чем се пева у турској композицији Бирчареси јок ! Познато је да се у страном свету даје баш и музички изображеној публици текст пе.сама уз програме великих симфоничких концерата, ма да су понеке песме добро нознате. Код нас има випге разлога да се тако ради, па се ипак не ради него се пребацује публици како је ненажљива за време певања. Свака је публика у толико пажљивија у колико боље зна вредносг II садржину онога што слуша. Декламаторско вече г. Мнханла Исаиловића у Грађанској касини било је иосећено доста добро, према повеликим улазним ценама. Г. Псаиловић, Србнн школован у Румунији, глумио је на немачким по орницнма у Штетину и Риги, на Михаиловском позоришту у Иетрограду, а сада је ангажован у Либеку. Заборавио је српски те је неколико лених комада декламовао немачки. Сам избор комада говори о доброј спреми младога глумца. У програму су најјаче тачке биле: Побуна ковача од Копеа, Песма о вештици од Вилденбруха и Крвна освета од Гајбела -- све но избор, све теже једно од друг<ша. Али г. Исаиловићу ове декламације нису тешке ; он их је говорио тако срдачно а тако лако да је од ирве декламацнје задобио нублику за себе. По св му је декламатор дорастао тешком иослу ког се латио. Акцентовање је бнло са свим тачно, истицање речи н реченица врло разборито, уиотреба гласа нравилна, топлота у причању одмерена, те је декламатор свуда заносио своје слушаоце, водио их за собом, владао њима. Г. Псаиловић показао се тога вечера тако добро да је сваки ко га је слушао зажелео видети га на позорници у једној од његових великих улога. Г. Исаиловић је достојан краљевске позорнице, а и управа нозоришна надамо се, радо ће допустити да овај наш уметник игра на српском језику у нашем нозоришту. (Amatore.) Нова слика Краља Александра. Наш познати сликар г. Марко Мурат (Дубровчанин) израдио је ових дана у Кравевском двору лик Њег. Величанства Краља Александра за Министарство Финансија. Краљ је у тој најновијој слнци нашег одличног уметника цзра},ен у природној величини у },енералској униФорми стојећи поред једног сточића, више кога се на зиду виде врло укусно и врло вешто израђени рељеФИ Краља Милана и Њеног Величанства Краљице Ha-, талије. За Његовпм Величанством се спушта,,' велика завеса од тешке кадиФе, иза које-,' нам се у особпто дивној светлости указује^ попреје Кнеза Мученика. Као што читаоци * впде ово је читава слика, а није само лик, ■ али је уметнпк уснео да нам особитом својом вештином истави тако јако главни нредмет своје слике, Његово Величанство Краља, да она инак ништа не губи од свог главног карактера н захтева да буде лик par excel- . leuce. Ми смо се само дивили овом најно- , вијем раду г. Мурата, у коме не знате шта f пре да иохвалнте: да ли изврсно располагање с бојама, да ли лепоту цртежа или светлост, која је јединствена код г. Мурата, и која даје готово свима његовим радовима обележје оригиналности. Г. Мурат се за који дан креће у своју постојбину, у Дубровник, одакле желимо да нам шго скорије опет дође. РАЗЛИЧНОСТИ. Споменик Петра Прерадовића. — 11. маја ове године откривен је готово нечујно у Загребу споменик Петру Нрерадовићу. Споменик представља песника у природној величини у ђенералској униФорми, гологлава, у десној држи nepo, а у левој хартију. Га- 1 дио га је Пван Рендић. Овај сиоменик подиже о свом трошку интендант загребачкога позоришта СтеФан Милетић. У славу открића сиомеппка приказан је у загребачком позоришту Прерадовића „Краљевић Маркоц, којп је донекле прерадио и удесио запозор- ( ницу Милетић. Издашна ломоћ. — Готово у евима загребачким новннама читали смо скоро, даје влада, иоред редовпе дотације, одобрила изванредни новчани нздагак, у сумн од 24''0 Фор. зоолошком музеју за набавку јсдне i збиркс лептира из Беча u артропода из Снлета. Задаћа је музеја да испитује домовину са особитим обзиром на суседне крајеве. Тога ради треба пре свега представити потпуну слику хрватске Фауне; а да би се она што темељније ироучила управа се стара — било разменом, било куповином — да