Дело

Б Е Л Е Ш К Е 515 што бол>е саставн материјал за упоређеше и ти иоглавито из Фауне иалеоарктичке области. Згодна јој се прнлика показала иопудом X. Локеа из Беча. Набавл>ена збирка састоји се од 23 '5 специја европских лептира у 10593 комада; 202 ком. гусеннца и 100 ексемплара чаура. Плаћена је 2000 Фор. Збирка Р. Гаснаринија, — плаћена 400 ф. а састоји се од 650 врста хименоптера (близу 3000 екеемплара), 34 специје миријапода (преко 200 ком.), 136 спецпја арахнида (нреко 700 ексемплара) и 30 специја изошда (преко 200 ком.) — укупно 850 врста (преко 4100 комада). На овом ће месту бпти згодно да пзнесеto колика је новч ша потпора, штоје нароi,hu зем .ЛјСКи музеј у Загребу од владе добива. Музеј сс дели на три одељка : археолошки (у стану југословенске академи.је), зоолошки (у парочитој згради) и минералошкогеолошки (у и тој згради — у последље до'а одвојен минералошко-петрографски од геолошко-пал онтолошког u сваки имапосебнога директора). Према последњем L z v ј е š ć u o stanju školstva u Hr vat skoj i Sla vouiji, што га je издала хрватеко-славонско-далматинска влада у Загребу 1891 редовна годишња дотација плносп : Зол. ЗГин. одел,. i eo.i. Археол. 1) За стручну кљпжннцу 2) За набавку пнструме1300 600 300 ф. ната и апарата. 3) За научно испитива500 500 ње земље и набавку природнина и старина 600 600 600 ф 4) За нокућство 200 200 200 ф 5) За сптне иотребе 25 25 25 ф Свега 2625 1925 1125 ф Осем тога добива археолошки одел.ак из зе.чал.ског буџета за нскопавање старина 1100 ф. а за издавање научнога катллога 400 ф. на годину. Сви пак трошкови за нздржавање цел.на народнога земаљског музеја износе на годину 15989 Фор. Стогодншн.нца лнтографије. До године се навошује сто година откако јс прона),ена ве.птина л.:тограФИсања. Услед тога се у Паризу чине припреме за међународну нзложбу литограФске вештине, која }>е бптн од 15 августа до 30 новембра. ЛИЧНП ГЛАСОВИ t Точас Хенри Хексли. — Знаменити енглески природњак н фпзиолог Хексли, чије је име далеко вап отаџбине његове чувено м славно и којн је у свсм природњачком свету важпо као један од најодличнијих пр• вака, умро је 19. јуна ове године. Хексли се родио у Мидлесксу 4. маја 1825. године. кад је умро било му је, дакле, пуних 70 година и нешто јаче. — Ио свршеној меднцннн ступио је као млађи хирург на пароброду .,Roltlesnake“, на ком је путовао од 1846—1850. године, а за тим је постао нроФесор упоредне анатомнје u Физпологије у Roval College of Lurgeons у Лондону. Од 1851 године ностао је члан Лондонског Краљевског Друштва, за тим је постао проФесором природне историје у Единбургу и је- » дан од чувара знаменнтог Британског Музеја. Наутчни радови Хекс.тијевн датирају још од првог његовог мутовања на поменутом пароб оду. Године 1849. он је учинно важно откриће за ембрнхологију о вези међу двама слојевима тела медуза изачетним слојепима у кичмењака. Teopuja Дарвинова имала је у њему једнога од најватренијих присталица u попул физатора. Дело његово Човеково место у арироди израз је Дарвннових идеја. У том дслу Хекслп доказује да је разлика изм lyy човека и виших мајмуна мања но између нижих и виших жнвотиња. То му је дело преведено на готово све језике, као год и дела му: Лекције из уиоредне анптомије и лекције из уаоредне физиологије. Осем ових дела Хексли је још доста дела написао међу којпма п Анатомију кичмењака. До саме смрти радио је на науци. Михаило Петронич Драгоманов, проФесор нсторије у Белик .ј Школн у Софији умро је 8. јуна у Софији. Драгоманов је по народностп Малорус. Рођен је у иолтавској губернији, а науке свршио у кпјевском свеучилишту, у ком је био неко време u проФесором. Радећи на буђењу народне свести н политичке слободе у Руса делом и речју замери се руској влади, те мора оставити свој завичај ц отнћн у Женеву, где урефхваше нрво малоруски лист „Громада“, а uo том „Волвное Слово“ и „Свободнаи Poccia“ Бавио се особнто Фолклором, те га је с тога енглеско Фолклористичко друштво изабрало за свога члана У иоследље време нарочито је радпо на „Народу“ што у Галнциju излази. t Коста Радуловнћ некадашљи проФесор српске ги.мнасије у Карловцима, за тпм учител.ске школе у Сомбору н сенатор сомборскн умро је 3. маја у Митровици у својој 52. годнни. Радуловић се поред наставничке дужностн а доцније н јавне службе, бавио н књижевношћу. Радио је на „Бачнанпну* у друштву са Митом Ноповић'м, а за тим неко време и уредником му био. Ппсао је н по новосадској „Застави“, а наиисао је и ша.пиву нгру „Удадба по морању“. Слава успомени његовој. УРЕДНИК Др. 31. Ђ. 31нловано1ш11 ВЛАСНИК Ст. 31. HpoTiil). 33*