Дело

СУТзЕННЦА 57 њвгова богата кућа, јер беше празна као срце тврдичино. Он поче тумарати опет по свету меркајући прилику. Код једне цркве у околини беше сабор. Он се диже на сабор и чим стиже. само привеза коња за гране једнога храста па се упути колу .. Коло као градина. Он баци поглед и око му стаде на девојци, на девојци као горској вили. Млада као кап.ва, пуна као лане стајала је међ девојкама као ружа међу цвећем. Н>ега нешто повуче к њој. Он приђе и назва Бога а девојке му почеше прилазити руци. — Чија си ти, девојко ? Она га гледаше некако умиљато. Лице јој се смешкало. — Ја сам кћи једног сиромашка. — Је л’ ти ту отац ? — Јесте. — Хајде, одведи ме к њему. И девојка пође о њим слободно. А он не умеде сит да се надиви њеној леноти и њеној слободи. — Како ти је име ? — Милица. — Лепо име, ал’ лепша девојка !. помисли он. Она га доведе оцу. Сиромах чича Павле нађе се у чуду, кад богати Славко запроси његову кћер. Али, и поред свега чуђења, даде му је. VIII.VIII. Прича вели да таке свадбе ни таког весеља на далеко није било. Али, ко ће причати о свадби и весељу, кад је чудновата и сама женидба !... У авлпји урнебес а младенце сведоше у конак. Славко седе на кревет, а девојка стала више њега и дворн га. — Скини тај накит, тежак је, — рече јој он. И она стаде скидати ђердане од злата и сребра Кад поскида с главе и прсију, она стаде скидати и оне око врата. Он се загледа у њезин бели врат па му се поглед стопио у њ. На једаред прену. Скочи, ириђе јој и показа једну масницу на врату која се обавила око врата као црвен конац.