Дело

56 Д Е Л 0 — Баш да не буде како рекосте! Па као махнит прилете колевци, трже нож и закла дете... Онда се окрете. Домаћини спаваху. Он отвори врата и изиде у нему ноћ... VI. Одрекао се женидбе на свагда. Вратио се на своје имање и узео све у своје руке. Срећа га je служила као ретко кога. За што се год руком машио све је цветало и блага доносило.. Године су пролазиле. Он се предао газдовању, па како му је посао ишао од руке, осећао се доста срећан. Једнога дана дође му попа, онај попа што га је крстио, и кога је врло поштовао. — Шта радиш, Славко ? — Ето, оче, радим. — Газдујеш. — Газдујем, попо. Бог ми среће дао, па газдујем — А зар ти, синко, мислиш, да је то срећа ? — Зар није, оче ? — Није, сине мој!... Твоји дукати не могу оживети !... Ко ће то све узети у руке после твоје смрти ? Ко ће твоје име насњедити ?... Ко ће ти крсну свећу запалити ?.. Где у свету имаш ти свога болећег ?.,. Он саже главу. — Видиш, сине мој, то није никаква срећа !... Да је Бог дао да место звеке дуката чујеш гласан смеј веселих малишана, што твоје име носе, ја мислим да би то била срећа.... продужаваше попа. Шему плану пред очима. Он осети да свештеник истину говори Он је, заиста, као огорео пањ, самац у свету. . — Него, продужи пона опет, ожени се ти брајко, то је мој савет, па ако ме послушаш нека те Бог благослови !... — Али, оче !.. Мени је скоро четрдесет година... — Нпкад није доцкан !.. А ти си крепак и снажан !.. — Да окушам срећу, оче !.. VII Замислио се човек као убијен. И што је више мислио све је више увиђао како је баш потреба да се жени. Омрзе му