Дело

ПРИЧА 0 СИМП СТУППЦИ II СЕЛУ ВРАЧИМА 11 Прво га узе Здравац за руку и загледа му свуда но глави и где је већ требало, на кад но нађе ништа, рашири само руке и скупи врат у рамена, вели: ншита нема ! После Матеја показа прво пушку, па се онда намршти и ухвати за брк, велн ајдук, па ноказа један, два и три прста. каже: колпко их је ? А на то Сретен диже само један прст. Ту Матеја опет преврта шаком, вели где је, а Сретен га одведе у воденпцу и показа врећу и ту се после нравдао и овако п онако, како није дарнуо ни једно зрно. Само је Троглав жутпто лупкао ногама у месту п већ хтеде рећи двапут: чво»руга, ал где бп се он и то ирви осрамотио прел светом. Напослетку узе волове за поводник и однесе оиу врећу жита кући, као што је и понео. Овп први дани и овако бнлн су најтежи за Врачане. II ту је било као у свачему, да док се не навикне н не научн лако није, и да је који тих дана прошао Врачима, вндео би свет где живи, нде и радн, али као да је свакп натрашке устао са легала; јер свако и чпни и ради, као и стока, маше само главим и већ рукама. А како је насјалук п ннат гшнео свакога било би и иесреће, да се није опет срећом стизало у помоћ у добрн час. Тако баба Журна како онда рече, рече пред свнма и одржа, само што јој овај мир и мртвпло стеже срце п одби све жеже и желања па с тнм и тиквнцу н Симине очи. Од опда вас даи преседи ма где бпло, ухватн се рукама иреко подвијенпх ногу, а браду сиусти па колена и само је сунце нодпгне, да други хлад нађе. А уста не отвори ни да уздане а већ кад дође ноћ н с њоме сан господар, ако што и каже, није знано ни с воњом, па и није грех, како се то мислило нначе. Али једне ноћи чуше је њени, да внкну од једном нз гласа п после су је видели, где је отворенпх очпју рекла девет пута: гуштер, гуштер гуштер. Па после ућута н заспа. Сутра дап оде јој Ступица први и рече ирстпма шта је бпло. На то Журна пљесну прво длановима и занија носле н главом и рукама вели : није истина ! Тада Сгупица' доведе Девицу н једно њино момче подсвојче и свако рече и главом н рукама да је онако. као што Стуиица каже. После тога Журна се нзгуби негде н ту преседе цео дан, као и увек, а у вече на^е