Дело

113 ПУТНИЧКИХ УСНОМЕНА 0 ДУВРОВНИКУ 21 наших крајева, но пх јо став.кала и изнад парњака им из других, од нас далеко просвећенијих народа. Поред складности и увек солндног образовања главно им је обележје било љубав арема своме граду. аонос са негдашње му славе и меланхолична аовученост у себе сама, уз то снажно сраско осеКање. У Дубровчанину изваи Дубровника ја сам готово увек гледао двострука човека, гледао сам п налазио Дубровчанпна и Србина. И то је распнрпвало у менн жудњу, да што пре отидем у Дубровиик и да га у колико јо то могуће што боље изучим, или да се тачније изразим да се оспособим како бнх га могао појмпти. И ја сам провео у њему свега десег дана. II нећу претерати кад вам кажем, да су то најслађи дани мога жпвота. И ја ево хоћу да вам дам његову слику, површну му слнку, или бол>е, кратку му историју, а вас молим да не ножалите стрпњења саслушати слепца, који хоће да вам говори о ленотн Венернној, и наглувога, који је дрзак да се маша говорити о Палестрининој музици. Брзи брод друштва Ungaro-Croata, којн гголази са Сењске Ријеке у један час по поноћи између субсгте н недење, и који на путу свраћа у Задар и Спњет, задржавајући се толнко у њиховим пристаннштима да их путник може тек површно разгледати. стиже у понедењак око осам часова у јутру под Груж, мењајући н нудећп путнпку јогп од првог свитања зоре најлепшу панораму. Десно су вам легга и китњаста острва: Шипан, Лопуд, Каламота (нли Колочеп), Дакса, а у дањпни вам ишчезава Св. Андрија, докле се Гребени заклањају за Лапад, а Локрум за град. Лево се спуштају суре херцеговачке планипе Тек но који самостап на њима сведок је негдашњега жпвота : Млеци и Аустрија поскидали су им сву Богом даровану одећу, те сад видите само голо стење и дубоке пролоке а гребенима се вере по какав кршии Херцеговац, који је природни иосредник између Приморја и Загорја. Тек на падинама и уз обалу нижу се лена села Брсечнне, Трстено, Орашац и Затон. Лево вам се отвара дивпа кита старих палата, које се ређају с обе стране поред Рпјеке (Омбле), што одмах ту, на пушкомет, избија с таквом јачпном из каменог ждрела. да креће витлове неколико велпких воденпца. Она вам је на свој начин оличење препрека, које се стављају н које су се увек ставњале ближем додиру између браће с једне н с друге стране