Дело

22 Д Е Л 0 ових каменитих планина. Али као што је херцеговачка Требишница прошла довде подземним путем, тако се ни духовна и народна веза између Приморја и Дубровника с једне и Херцеговине с Босном с друге стране не можс прекинути. Ови дивни дворови што се ређају по обалама Ријеке, и од којих су многи данас већ опустели, гробни су споменици негда славне и многобројне, сада већ у велико проређене властеле дубровачке, као што су опустели домови у Перасту и Доброти видни сведоци прегаоштва и неуморности у раду родитежа и ирародитеља данашњих Бокељаца, које је парна махина као пушка Краљевића Марка отерала тако рећи у гроб. Ријека је Бока у маломе, а од ове по лепоти и узвишености ја ничега величанственијег видео нисам, нити извесно за право српско срце и засрпско око на свету ичега дивнијеги има. Не знам зашго, али се мени често српскр народ представља као један човек чије је лице Дубровник до Стона десно и до Котора лево„ Право велико Дубровачко пристаниште је у Гружу — оно у граду му је уже и у њему пристају само мањи бродови. — Одавде се на колима иде у град добрим путем, — споменом Наполеонових .времена — на коме нам се сваки час отварају нови вндици. Лево се високо диже главица Св. Влаха заштитника и покровител>а старе републике, а под њнм ie Срђ, његов претходник. Кад се на висину испењемо, онда нам се отвара ианорама, да „ величанственије не замнсли никада песничка машта. Топла бескрајна пучина протегла се до иоследње црте хоризонта. Не зна границс, него л>уби далеке невидљиве обале Италије.“ На мирноме, као огледало равноме мору без реда и одређеног иравца чини вам ее да лутају небројени бродови, једрилице и чунови, и на плша нлове небројена богаства, многи народн, небројени људи с разним срећама и боговпма. . Ево овде десно вам је, поред многих других на путу, на сгрмој и кршевитој главици црквица Госае од Милосрђа. Подпгнута је иочетком XVII сголећа, и у њој је чудотворна слика Матеро Божје, искићена разним драгоценостима дубровачкпх помораца Испод овог рта не пролажаше у старо време ни јсдча дубровачка лађа, а да је не би из тонова ноздравила. Мало вишо ње је на главици окићеној борјем, мања црквица Влаха од Горице, коју је неумрли Медо Пуцић овековечио најленшом сценом из Ц,вијете. Почиемо ли се спуштатн