Дело
25 ИЗ ПУТНИЧКИХ УСПОМЕНА 0 ДУВРОВНИКУ увек иретпостав.Бали властитој користи и приватиим интере сима. Није ли над сампм уласком у дворану њиховог великог већа стајао овај знаменити натпис : „Прегорите личне и брините се о општим интересима.* «Ob iti privatorum, publica curate.” У старом Дубровнику породица је била васпитатењка свнх л.удских врлина. Домаће је васпнтање у њему било строго према потребама самог живота. Мати је била прва васпигател.ка свог дегета : не само што бп га она сама на прсима својпм отхранила и што би сама брижњиво пазила на прве му кораке, по би га она материнском нежношћу тако уводила у Христову веру. да би оно још за рана заволело све што је право, племенито и лепо. Дубровкиња се бринула и о умном развијању свога чеда, те би га најпре запајала народним приповеткама и загонеткама, и тако би му унапред омилила учење у школи, Зато што се у Дубровнику сачувао српски језик, и што се у њему, поред све западне цивилизације одржало онако јако сриско-«словинскои осећање, има да се захвали на првом месту дубровачкнм матерама, које су биле прве чуварнце и заштитннце Српсгва у њему, јер нити су хтеле нпти су смеле учити других жпвих страних језика, всћ су увек говорнле само српски. Матере српске ннсу смеле претеривати ни у нежности, особиго према својој мушкој децн, да се тако не би одгајпли мекушци. Тако је Дубровник већ у подизању својих будућих грађана спајао срећно Шпартанство с Атинством. Отуда се н можемо сретати у њему с примерима пожртвовања и мудрости, какве нам дају само класпчни тренуцн у историји великих народа. Отуда у њих оно прегаоштво и отачаствоњубње, које нам тако јасно илуструје Михо Працат, који је стекао толпко, да је могао даровати својој отаџбини 200.000 ђенуина и помагати Карлу V у његовом воликом рату с 12 бродова (поред републичнних 300, Петра Ивење 20 и неколико Охмућевићевих), који је поклонио Шпанији коју је морила глад грднс количпне жига, и на навале захвалности и понуде одликовања и подизања у велико племство одговорио цару : — Ја сам сам богат, круно пресветла, те ми новаца не треба; кра.т> сам на својнм бродовима.—што ће мп друге части,