Дело

26 Д Е Л 0 слободни сам грађанин Дубровника, а за мене је то титула над свима тчтулама и за другима не жудим. И право је, што је једини кип, који је република подигла, био намењен (1683). Миху Працату „заслужном грађанину". (Тек јс год. 1893 подигнут споменик Гундулићу). Матерњем васпитању имамо да захвалнмо и за Ђона ЂурковиКа, који је (год. 1465) напустио звање главног заповедника угарске војске и првог крањевог доглавника, па похитао у своју отаџбину, кад је дознао да се снују ноке плетке против Дубровника ; њему имамо да благодаримо за многе јунаке, државнике и трговце у старој српској држави — сетите се одбране Новога Брда — као и на оном БандуриКу, који је, као прост слуга клечао пред пнглеским послаником прилпком закључивања Пожаревачког Мира, молећп га да се заузме те да се Дубровник више нигде на суву не граннчи с Млецима. Али су, без ноговора, најлепши и најсјајнији пример грађанских врлина, с којима се само Темистокле и Регуло и браћа Граси могу уноредити, два дична побратима : Никола БуниК — ВучиКевиК и Жаројица КабожиК (Кабога). Оба ова врла дубровчанина као да су у мочарној тамници, «куда гмижу змије и акрепи" дочекали страшни трус од 6 априла 1667, и обојица су, срећно нзишавши из ове, ставилп сву своју снагу не на то, да се свете онима, који су их неправедно тамо вргнули, но да спасавају отаџбини оно, што се после трешње од огња и пљачке још могло спасти. Оба су се слошки ставнли на чело тада готово са свим уништене републнке, и ускоро су у њој повратили ред и мир, радећи енергично на њеном опорављењу и чувајућп јој спољни углед и достојанство. Млечићи су хтели да се том приликом корнсте, те да на ново нотчипе Дубровник својој властп На тај захтев им је поручио Никола Бунић : «Док буде једне душе у Дубровнику,. бранићемо нашу слободу.” Али ни страшни трус, ни ножар, ни иљачка ни млетачке нретње, као да још нису бнли исцрили чашу искушења, која јо била намењена Дубровннку.и врсним му синовима. — Наскоро за тим, подстицан од свога великог везира Кара-МустаФе, који је био смртни непријатељ Дубровнику, Махмуд IV захте, да му овај као сузерену нреда сву заоставштину изгинулих породица. Захтевање је бнло огромно11 Дубровчани га нису могли извршити и ако су продали све.