Дело

386 Д Е Д 0 стише — ето то су у истини та четири најмоћнија чиниоца, који крајем 18. столећа беху прави превратници европскога друштва. На стр. IX. понав.Ба се наслов списа Hommes а celebrer итд.* а за њим долази нредговор из Салуста, пропраћен примедбом пишчевом, како су класички писци врло често имали обичај, да повише спремних предговора на готовини држе. те их често стављали и онде, где им места није (као што је нпр., вели. случај и са Цицероновим предговором к исторпји о завери Китилининој). Међу тим између на овај начин спремљених предговора Салустових један тако згодно одговара економско-политичкој тенденцији овога списа његовога, да га он усваја и на чело му ставља. Већ сам први став из овога предговора показује, колико ie Физиократско гледиште одво јило од потоњега суровог материјализма Смитовске школе«Сваки човек, вели се ту, који се над животом жпвотиња уздиже мора пре свега свим силама тежити, да свој живот не проведе у помрчини, подобно животињу, које се под алашћу нагона креће само у кругу датих му нриродних потреба. Наше ie биће међу тим састав.пено из два дела: душе и тела. Душа је сродна Богу, а тело животињу и с тога је само душевни иолет кадар, да нас слави поведе. Живот је кратак; и кад га већ тако за мало уживамо, онда се бар постарајмо, да што је могуће впше продужимо успомену живота нашег. Слава богаства и лепоте грошна је и пролазна, а само ће врлине наше вечно сјати.и Нпје и не може према томе дакле бити ни крајњи цил> нривреде људске: богаћење и уживање, већ само стварање ма теријалне могућпости за ширење и развијање једнога впшег идеалиог, дакле духовног живота људског. Тек за овим долази најзад сам предговор ппшчев (AvantPropos de l'auteur, стр. XXIII—LXI), из којега ћемо додирнути само нонека места, која су. мислпмо, номена вредна са скроз правилнога схватања нзвесних основних питања државнога бића и живота. Тако је, по мишљењу Мирабо а, у свој иолитицп државној вазда п свуда најважније иитање: ираведан Ј)азрез и аравилна наилата аореза, јер систем порезивања већ нам сам но себи најбоље показује н прави карактер државе н друштва. Све се, велп он, на стр. XXXIX.), у друштвеној борби у крај-