Дело

ВИКТОР МИРАБО 387 њој линији своди на наапд и одбрану у аитању аореза.1) Само нак правно порекло установе пореза државних он налази у томе, што законска заштита, коју држава продуктивноме раду друштвеном пружа, штитећи га и помажући га, тим самим н.ој већ даје право и на један сталан део прихода друштвених, а грађанима као даваоцима пореза ставља опет у дужност да тај удео, који аорезу представља, државној власти истинито нокажу *) Тачиија и јаснија одредба саме суштине иореза једва ли се налази и у многој новијој Финансиској расправи о природи, постању и праву наплате пореза државннх. По праву суверенства државног, велм он даље (на стр. XLIX—L ), фис* кални закони утврђују, како начин разреза и наплате, тако и саме предмете, на које се порезе утрошити имају. Једпна је дакле држава, која је по праву суверенства власна, да из својине грађана један део прихода њиховнх у облику пореза за јавне потребе узима. По мишљењу Мнрабо-а пма међу тим тројаке својине: 1) личне, коју нам сама прпрода пружа у датим потребама и личним способностима, којима те потребе жнвота подмирујемо; 2j аокретне, која из прве произлази а састојп се у аривредним добрима. рпдом људским стеченим; и 3) неаокретне, која тек помоћу п на основу обе прве постаје а састоји се у припремању земаља за подмнрпвање потреба жпвота људског. II у даљој вези с тпме Мирабо нас учп, да у доброме познавању права својине тј. у одређивању н огранпчавању привредних добара, која јесу и могу да буду предмет својине, лежп тек и истинито познавање арава и дуж ности људских. Јер «права, вели он, утврфјуу међусобне односе људске, а дужности их омеђавајуw и «отуд онда аотичу и сви односи својине арема суверенству као и суверенства арема својинии. (Тачка Ш н IV.) Ми се у овоме нрпказу Бошковнћева издања овога Мирабовљевог сппса на овоме довдс изложеноме заустављамо, јер даља садржина његова нпје внше толпко од онштега научног l) „Tout en un niot se redoit a peu pres a 1' offensive et а la defensive sur Г article de Г impot“. Стр. XXXIX. 8) „Que semhlable a tout autre travail social, la tutelle de la loi a son droit fixe et regle sur le produit du travail productit' qu’elle protege etend et garantit; qu’une fois cette part statuee sur une portion de ce que les hommes ont a se partager entr’eux, sur le prođuit des travaux productifs, on doit compte ап fisc de la part, comme a tous les autres et que cette part est Г i m p 6 t“. (Тачка VIII. на стр. XL—XLI).