Дело

392 Д Е Л 0 б. ДомаКици. Невеста ми по дел шета : Ноле су вој вијавице, Веџе су вој пијавице, Уста су вој кутијица, Зуби су вој ситан бисер, Очи су вој трњинице, Коса вој је ибришими! Ој убава мала момо. б- Невести. I. Ој црвена шипковице ! Што cu косе намазала ? Што си зубе нзбелила ? Те си војна преварила, Те ти лежи два-дни, три-дни! Па га тресу три грознице, Због убаво твоје лице! II. Мори Иво, танка Пво, Што тн прете арамиЈе? Да те вежу, да те бију! Да те бију, да те муче, Те. да кажеш свекру благо, И да кажеш вите гривне, Виге гривне свекрвине. „Остав'те ме миле друшке, Ја сам јуче донешена: Ја cu не знам где леб стоји! Те да знајем свекру благо, А камо ли виге гривне, Вите гривне свекрвине !“ 7. Детету. I. Голубснце воду инје, На сред села на кладенац, Огуд иде мала мома : „Иш ми, иш ми, голубенце, Не мути ми бистру воду : Не каљаЈ ми бело платно“.