Дело

BEJHIh* ДАИ 391 К;|д дођу лазарице пред кућу, оне отпевају код „поргеи (капнје), домаћица изађе. и пусти их у „двориште“ (авлију). Ту нзађу сви укућанн. Лазар ириђе домаћвну, нољубп га у руку, оде на своје место, певачице заиевају, лазарице нграју, по свршетку песме Лазар оиет целпва у руку домаћина а оваЈ дарује их новцсм, алп обично јајима Исто тако Лазар целива (у почетку н при свршетку) }>едом све укуКане па и најмаље дете и сваком отпсвају несму. У истој кући сб никад не понављају једне псте песме, па ма колико укућана било. Кад лазарице не бн некој кући сврагиле, то би била велика увреда, отуда обпђу сваку кућу. Ево лазарпчких песама које се невају том приликом. 1. Кад дођу иред „порту“ (каиију) иевају: Овде ли су Бегу двори ? ! Овдп, овдп, да куде су ? ! Ја излезни Беговице, Те проведи лазарпце. 2. „На кжуи (кући) Ова ижа п борова На њу врата јаворова Пред њом седи и кметица Те си шнје кмет кошуљћу Са сребрне иглнчиие С позлаћенп кончићи. 3. ДомаКину. Јунак седи среди двори! Среди дворн у столицу: На њега је свилна свита. Лзубе си га питувало : „Кој ти скроји свилну свиту ?“ „Ско})0 сам се оженио ; Врсдно љубе намерио, Те мп скроји свнлну свиту.“ 4- Орачу. Орач оре равно ноље : Рало му је чудно дрво ! Ралник му јс сив голубак! Иревоји му ситна мрежа! Волови му два анђела ! Па си ссјс бел’ ишенипу; Да умеси бел' колаче, Да однесе светој цркви. 20*