Дело

390 Д Е Л 0 xoke _ ^јер п она је мучена у огњу и кроз цевп се провлачила ua за спомен на Хрпстове муке може се мало гутнути* — а сигурно ракији за љубав нцје грех јестп „зеља“ (кпсела купуса) п роткве колпко се хоће ! Отуда је за посматрача ово њихово једноничење u врло смешно. Бпдпте некога да вам нп за које благо целе чисте недеље неће окуспти у дан хлеба, нити нак воде пити, а посматрате га како с мпрном савешћу смаже две главице кисела купуса, и иопије по цео литар ракије, и ири свем томе потпуно је убеђен да „једноничи“. Исто се тако u „велике кедељеи једноничи. Пост се веома строго држи. Нема ни једног сељака који би се ма по коју цену ма и једног поста „облажио“ (омрсио). Псто тако постп се и свака среда п иетак. Младеж се у време носта о празнпцима забавл>а љуљањем на „љуљашкама“. На неколико места у селу направе се љуљашке. Обпчно се всже коноиац, а још чешће гклашњеи (сукно) које је дугачко по 10—15 метара, вежу се крајеви на положену грану, момцп и девојке се љуљају а том се нриликом и сукно растеже, које је усљед „туаањаи (ваљања) у „туаавици“ (ваљарици) било скупљено. Кад се којп момак u девојкз љуљају а воле се, девојке им нрипевају, на нрим: Креште сојке (креје) но бранпшту! (забрану) Несу сојке нел’ девојке, Плету љуљу за шаруљу. Која ми се у њу љуља ? Пена ми се у њу љуља! Ко ј u ми ј у заљуљуј е ? ! Да Пејча ју заљуљује. Том прилнком се ту уче и девојчицс „лазаричким иесмама“. Како ће као лазарице певати. Па Лазареву Суботу у јутру рано скупс се у групице по 7—9 девојчица од 10—12 година, обучене у чисто бело рухо, а Лазар има још на ирсима ирекрштен бео нешкпр који је окпћен цвећем. У руке пма мач и држн га иред собом- Лазарице су исто тако окпћене пвећем. Лазар је у среднни, а четири лазарице стану у накрст око њега, а четири „иевачице", и то но две са стране, стоје u псвају. Певачице почну певати, а лазарице играју, скачући с ноге на ногу по такту иесме, а у нсто време се номичу те нролазе једна норед друге, тс се тако и местима мењају, а у једно се н око себе окрећу, само Лазар се у средини — опет по такту — па истом месту окреће. Док се овај стари српскн обичај, — који се датпра још из многобожачког времена, иостунно у другим крајевима заборав.ља, или нредаје циганима, овдс се с великом ревношћу врши. Пз најбољпх кућа девојчице се регрутују за лазарпце. По нсколико групица има лазарица које не оставе нп једну кућу непосећепу. Првс лазарнце које наиђу морају се нримитп, хоће. а остале ако се