Дело

ВЕЛИК ДАИ 397 Дај нам Ноже снтну росу. Да зароси танак ланак: Да онредем танку жицу; Да направим три кошуљке, Моме војну најубаву. 4. Невести. Невестице зибљинчице, Што cu рано подранила, Од дворова до чесмице; До чесмице за водпцу: Да нагребеш1) ладне воде, Да умијеш бело лице; Да уздишу млади момци. 5. Девојци I. Баљала се мала чома, Ладо, ладо ! У тпшпне у дубине, У сребрне кошуљице: У сребрне огрлпце. Отуд иде младо момче. Откиде вој огрлице, Па је вану за ручице. Одведе је сгарој мајци: Ево мале одменице, Моје беле нременице. П. Основала мала мома: Основала танколију За дан ју је основала ! А за два ју изаткала ! Однесе ју у Совију! Да вој кроје антерију. Hu ти длгу ниг широку. Таман да је за ношење. Ш. Будимчице девојчице ! За тебе се Будим бије: За тебе ми цар гугује ! II за твоје бело лице ; ‘) Захваткш.