Дело

398 Д е Д о Бело лице, црне очи. Дрне очи, гај ган веџе ! Па што си ми иодранила Те си момци помамила. IV. Краљица мп танац водп. До њу игра младо момче, На ногу вој посгупује: За руку је постискује; „Не стискај ме младо момче, Ево мајће где ме глели, Мене мајћа, тебе баба“. 6. Момку I. Момчето мп ситно шеће, Од градове на градове: Од мејане на мејане, У руће му ситно иеро! На главу му зелен венац: У сречу му три девојће, Искидаше зелен венац: Поломише сптно перо. Једна вели: „ја ћу венац“ Друга вели: „ја ћу uepo“ Трећа вели: Ја ћу момка“. П. Зададе се јунак Данко ! Облага се сјајно слнце: За даи земл,у да си прејде ! Тури ногу у зенгије, Поби копље врза коња Па си леже да нроспава. Коњак си му говораше: „Дижи ми се јунак Данко, Већ је сунце на заходу!“ Прсдиже се јунак Данко, Сгегну коња у зенгију, Па се нишну1) преко нољаТе претече јасно слпце ! *) вину.