Дело

Д Е Л 0 32 зидина почива успавана република као Краљевић Марко и Барбароса. Њих се двојица могу и иробудити, — Дубровачка Република непе више. Умукла као нико други, и умукла за навек, стоји она покривена као свете моћи под прозрачним ве* лом плаветног свода, веселог и ведрог неба.)} — Ово као што впдите, није нпшта друго но посмртна песма. Да видимо убрзо, шта је било повод пропасти Дубровника. Први је узрок у томе, што je Дубровник, који је стајао под покровитељством византијских царева примио, после освојења овога од стране крсташа (1203), за свога ректора једног млетачког властелина наместо домаћих кнежева, који су дотле успешно владали. Раздор и борба за ослобођење од млетачког господарења трајали су више од 150 година, све до год. 1357, кад се република са свим ослободила млетачког туторства. Други узрок иропасти дубровачке био је у великом губитку, који је држава претрпела приликом већ помињатог ратног савеза с Карлом Петим, у коме је страћено не само големо благо у бродовима, оружју, храни и другој роби, но у коме су се и многи грађани дубровачки, особито многи младићи, потонили. За овом погибијом дошла ie ускоро и друга у тако званој индијанској војни, у којој су губици били тако страшни, да од тада дубровачког поморства почиње да нестаје. ТреКи узрок пропасти био је велики трус — нли како у самом Дубровнику веле тркшња — од 6 априла 1607, праћен грдиим ножарем и пљачком. Тада је под градским рушевинама остало више од 5000 мртвих душа, а међу њима и сам тадашњи кнез Симо Геталдић. — На ову и овакву Физичну и материјалну изнуреност надовезала се похлепност Турака и Млечића. Под оваквим приликама је раздор властеле, којн је у осталом из њих и изишао, врло штетно утицао на јавне послове републике. Подељена на страике Саламанковаца и Сорбоњана, — ја вам свраћам пажњу на ову академску поделу у странке властела се толико у своме раздору била заборавила, да се иунпх осам месеца није скупљала у веће, није постављала чиновнике ни отирављала јавне послове. Али инак за све ово*