Дело

ПОГАШЕНЕ ЗВЕЗДЕ 0 lieb' so lang dn НеЂеп kanst 0 lieb’ so lang du lieben magst l (Freiligrath.) XXXIII Кад довече сунце зађе, Моја љубави, Па се месец на тамноме Небу појавн. Подухнуће тихи ветар Отуд с планине, II зачућеш тиху песму Иза градине. У ветру ће цветни мирис Да се разлева, У песми ће име твоје Да се пренева. Чим зачујеш, немој време Залуд губити, Похитај ми — сву ноћ ћу те Младу љубити. XXXIV. Ено сунце на истоку Већем пзлази, Већ је време, име моје, Да се полази.