Дело

454 Д Е Л 0 кр. окн. Али је овн со због свог слабог квалптета ако баш никако а оно врло мало раепрострањена бпда. Мин. Калај занесен својпм реформаторским духом и индустриским подузећима, подигао је Фабрику са најсавршенијим механизмом. за произвођење соли из бунарскпх сланих вода у Доњој Тузли а и каменитоЈ соли повишио цпјену на 156 гр. 12 ф. 48 кр. Данас се товар исте тузланске соли продаје у државном солском магациву у бос. Градишкој на велико 100 ока 2 хака за 10 ФОр. 48 кр. чаршиска јој је цијена на мало, 60 пар. 12 кр. ока. Пошго је тузланска со бар за 30% слабија у квалпгету од каменпте, па је далеко слабнја и од морске соли. то је у нрви крај није хтјео народ нпкако куиовати. Али Калај да би наћерао народ сплом да тузланску со купује, забрани у државним стовариштима иродају саме каменигс соли. те сваког купца који на велико купује примора да мора поред једног дијела камените купити још два дијела тузланске солп. Ово бшаше узрок те каменитој соли у чаршији скочи цијена на 2'|2 гр. 20 к. а. в. Даклем за вријеме отоманске владе могао је народ добити 1 оку камените соли за 60 пар. 12 кр. сада ту исту со плаћа 100 иар, 20 кр. оку. Данас мора да купује тузланску со која је као што смо казали за 30°|() uo квалитету слабија од камените соли за 60 пар. 12 кр, оку, и ако је као што смо казали за огоманске владе каменпту со по ту исту цијену, 60 пара добијао. Мислимо да то нпје баш тако мала разлпка, него да је и сувише велика. Некада кад су прости људи са најпримитивнијим начином изварнвали со из гузлансКи бунара кбила јој је цијена 6—8 кр. ока, данас кад је мин. Калај мајсавршенијим иачином и срествнма изварује, цијена је тој истој соли 12 кр. ока. 11 ово je једно од оннх хваљених подузећа Калајевих, којима он обмањује страни свијег u новннаре о економском нанретку земље. Ми сад пошго смо уиозналп свијет с ове друге стране у овој ствари, са које не бн Калај рад бно нпкога упознати. остављамо томе страном свијету нека он нроцпјени има ли земља н народ какве користи од овог Калајевог иодузећа,. Као год што ни зсмља ни народ неимају користи нн од осталих овоме сличних нодузећа мин. Калаја- А ми ћемо овде нреко свега досадашњег још у овој ствари само узгрсд нешто споменути. Аустро-Угарска шгамиа, Калајеви органи н агенти једном рнјечју сав тај Калајев аиарат, пробише нам главу сваки дан доказујући н сликајућп стање у краљевннп Србпји у сваком погледу да не може горе u црње бити. Србија ненма својих солскнх мајдана, него со добпја из Блашке. Па у тој истој Србпји, KOja је по нрнчању нзвјсспих органа црња и од самог пакла, ипак је со, та једна живогна за народ нотреба, како чујемо, далеко н много јеФтинија нсго код нас, којн имамо солекс бунаре међу нама Признајсмо да је Калај ноградио добре путове. Признајелго да су добри п уређснн, нутови јсдно међу главним срествима за економско развнјање једие зсмље. По нрпје свега ко год погледа пзближе мјеста кУДа су нутовп грађенп, тај ће одмах увидити да је Калај градио путове више са политичких и стратегиских разлога него ли трговачких н