Дело

писмо из воснк 455 иривредних. У осталом какви билн да били разлози Калајевп због којих је путове подпзао. онај башибозучки начпн, којим је народмимосве земаљске законе наћериван да гради иутове, за сваку је осуду. Ако ее Калај може данас европским нутницима похвалити садобрим нутовима, сумљамо да ће им смјети казати начпн како је он те нутове ноградио: јер, кад бн им то у истини казао, онда бн му сва слава љегова, ирема ономе тиранском грађењу иутова, иотавнила. Наносљетку још да кажемо оно што ie за нас од највећег питереса. II ако начелно иризнајемо да су доојш путови једно важно срество за развпјаље економских и трговачких џридика једне земље: то ииак нротив свог начелног мишљеља морамо казати на жалост једну горку нстииу: ла маса народа у Босни п Херцеговинн скоро никакве корнсти од нутова који су саграђени неима, него иоред остале штете што је данас од нутова трпн имала је толико штете док пх је поградила. На ирви иоглед можда ће ово коме изгледати нслогично, али је ииак истина. Нознато је да сељак код нас даје трећину н десетнну. Коме је познат п начин како се та трећина н десетнна нанлаћује, тај ће знатп врло добро. да је риЈедак сељак којем кад одвоји трећнну u десегину може остати од љегових земаљских производа онолико колнко је љему само за њега, љегову кућу н стоку довољно да се може за ту годнну прехранпти. Тс тако пак какве користи он има од доброг пута кад љему од љегове израде не остаје нпшта да бн он могао нзвозпти. У чаршију он пзвозп можда само онолико колико мора иродати док десетину неплати. Стока се нак, докле је било могла и по хрђавом иуту ua продају у чарншју гошгги. Спахпје могу од добрпх путова користи имати, али маса народа сељак не само да неима нпкакве користи од љих, него на ПЈротив он има шгете, а ево зашто. За врпјеме огоманске владе, кад нпјс бнло овакпх добрих иутова, спахија кад нрими трећнну он ју је морао држати у селу, није jv могао због хрђавих путова лако и јефтино увозити из села у чаршију. Кад у сељака нестане хране, онда ју је он куповао у селу од снахије и спахија иошто нпје своје жпто могао лако нз ссла пзвозпти то је баш уиућен бпо да га сељаку нродаје, ге је п појмљиво да су цијене житу, које је сељак од спахије куиовао, морале бити доста ниске, иа је бар под таким приликама сељак себн јеФтннијом цијеном жито набављао кад му га нсстане, па му је спахпја чак и на вереспју давао, пошго н нначе није знао шта ће са љпм. Данас већ није тако. Ношто cv саграђенп иутеви на све стране. снахпја своју трећину врло лако п јефтином цијеном нзвозп на овдашље чаршије, па нлп је продаје ту и.тн товари на лађе н жељезнице то продаје на страни. Сељак ако купује храну у сслу од спахије, он јс мора скупо платпти, а о каквој вереснји да сељак од снахије, добнје ннје ни збора. Тако је нсто са сијеном. Од сијена спахије добијају половину. Док није бпло добрих нутова, спјено су ансолутно спахије морале нродавати по селпма, о пзвозг ннје бп.то ни збора. Било је много н много случајева да су спахинска спјена по селима трулила, а нису се могда ни у селу нродатп нп из села извозо