Дело

456 д е л о зити. Ово је само могло бити од користи сељаку jep је сељак увијек иређашњег времена могао врло јеФтином цијеном cujcho куновати и своју стоку хранпти. Данас усљед добрих путова спахије могу спјено пзвознти п продаватн онде где је за ц.пхове интересе боље. Те тако ето видпмо да сељак нпкакве користп него у неколико штете од саграђених путова има. За вријеме отоманске владе било је шуме изобиља. Народ је од шума двоструку корист пмао. С једне стране шума му је била као шго смо већ казалп нспусти п жировњаци. за његову стоку: а с друге стране народ је у њој грађу сјекао u иродавао, а од храстове шуме шпшарка била je један лијеп нзвор од кога се могло ио нека пара заслужитп. Динас су шумска земљишта у велпко колонизпрата странцнма, или су пак саме шуме странцима распродате, те су изсјечене илп се још сијеку. Што је бпло одрасла дрвећа од којега корнсти има тога нестаје а остаје сам шипраг, те је тако н тај извор народне користи пресушио. Сељак данас мора за једну брезову метлу н лопату, коју направн па хоће да је прода, шумску пристојбу платити. Бласти у наплаћивању шумске пристотбе тако далеко пду да су једне године у једном котару у Херцеговини, за сваки бадњак што га сељак усијече да га но обнчају на ватри у очн божића наложи ио 3 гроша шумске иристојбе наплаћивали. те је већ земаљска влада на жалбу сељака тако наплаћивање обуставила. Отомаиска влада није од других вјероисновједи узимала војнпке сем од мухамеданаца него је нанлаћивала незнатан годишњи иорез „аскеријуи. Данас се мора ићи служити у војсци, а то баш није тако мала разлнка. Држим да није пужно ни доказивати, колико је данас теже живити и животне иотребе које се са стране највише из Аустријс увозе, куповати. Доста је само да споменем да за вријеме отоманске владе нцје било ии на какве артикле трошарина, регала и намета оснм једне н то незнатне царпне, а од како је Босна нотпала под заједнпчку Финанциску област са аустро-угарском монархијом, од тада морамо да плаћамо све аустриске царине, регале, трошарине, те тако су и све жнвотне нотребе са врло великим цијенама скупље. Сиромах сељак. он данас не смије бадава запети гвожђа да ухваги твора пли лпснцу, ннги иустити удице у воду да ухвати рибу, нити иак разапетн вршку даухватн днвију патку, док за све то унаиредак порез нс нлати а за отоманске владе тога нпчегније бнло. То нпјс иотиадало нп нод какав порез. ton смо овдс укратко оппсали стање масе народа сељака у Босни и Хсрцеговини онакокакво је у истини. Лз свега овога виднће свакп онај који само има очи па хоћеда видн, да аустро-угарска норед тога што нпјеријешила „аграрпо нитање“, тај главни услов за народно благостање и његово економско развијање, све за пуних седамнлјест годнна није учннила ни један ко]).чк којнм би гледала тешко економско сгање п његову сиротињу облакшати,- него јс у сваком погледу све оне изворе. од којих је народ ма какве користн имао, укинула, и Финансиско бреме које је народ на сво-