Дело

IIIICMO II3 BOCHE 4Г)7 joj грбачи носио Оо.ђо притоварила. За овпх иуних седамнаест годнна позната нам је само једна једита наредба аустриске владе, бајаги којом сеједном дијелу и то православног народа терет облакшава; али то је така ситница н така једна маленкост, да аустриски нолитичари ако имају образа морали би од стида црвенити, кад )с ми овде споменемо. То је наредба земаљ. владе за Бос. н Херц. којом укида „Владичарину“. Нонез мисдим од 4 гроша, који је сваки брачнн нар у име плате владнкама плаћао. То је све шго ми знамо да је влада у економском подаду за народ учинила: друга нак каква наредба, установа или корак којим се гледало народу стварно економски помоћн до даиас не само што нпје учињена, ни покушата учннитп, него као што смо видили и већ казали, народ је дажбинама и теретима не само скучен у свом економском на редовању, него он је бачен у крајњу сиротињу, која му главе ;uihii неда, него га просјачком штаиу гони. Mu смо се старали да овде пзнесемо једну кратку слику жалосног економског стања данас у Бони и Херцеговшш. Народ се до сада више пута молио, тужио, жалио, али све за бадава Сваку. било појединаца било масе народа жалбу, нротив данашњег неправедног порезног спстема, сваку народну молбу да се његово економно стање иоправн, не само да влада у обзпр није узимала него је људе кажњавала, како су смјели тако што год учннити, те су хапшени u на робију шпљани. У сваком оваком ноступку, тј. тужби нротив данашњег економ. стања, илп молба да се она поправи, влада је назирала велеиздајничке тежње нротив данашњег мира и поретка у земљи; а народу је у тим случајевнма казано са мјеродавие стране да ou тежи преко „Дрнне“ и да он то чини само усљед агитација. Калај неће, даклем, ни да зна за какву тужбу или молбу народну. Његове властп хапсе л денунцнрају оног којн тако што год нокуша. те нрема томе нама не ocraje ништа друго. него да овде мин. босанском Калају на завршетку сноменемо ово: Учени Енглез Џ. У- Дрепер у својој књизи, „ИсториЈа умног развића Европе“ на страни *219 (превод М. Гакића) вели од рнјечи до ријечн ово: Кад је Сирија алабала иорез треКином свеколиче производње годишње, зар je онда чудо што је јудеЈски сељак издисао за ослободитељем и жудно сл1/гиао традици/е народа свог да Re скорим доКи /едан времени месија „Цар Јудејски“ ? Данас Босна и Херцеговина, кад се срачуна трећина н десетнна н узме у обзир начин којим се оне ироцјењују п наплаћују, кад се срачуна порез на зграде, овце, козе, крмке кулук шума итд. остале дажбине н терети: илаКа иорез не једном треИином, као Сирија, него уираво двјема треКинама свеколике годишње ироизводње, и то баш иод владом насљедника оних истих имаератора. који су Сиријом у то вријеме владали. Зар би било очда какво чудо или гријех, кад би народ у Боснгг гг Херце!Овини у себи мислио и надао се, да Ке доКи наскоро и њему какав нови месија ,цар Јудејски“. који Ке га од данагињег зла избавити. Заиста народу и не ocraje ништа друго него мпслнти и иадаги се; на мнсао норезе неима, казују КалаЈевн органи међу нама. А жељени месија народни доћи ће тек онда, кад н последња кобила аустри•ског уланера остави босанско земљиште. Босиа. Августа 1885 РВИН рОСАНАД