Дело

ДРУШТВЕНА ХРОНИКА Карл 31аркс о Елзасу п Лотарннгијп Двадесет првога августа ове годпне. по нашем календару, пли 2. септембра по рпмскоме, навршидо се двадесет u пет годпна од предаје Наполеона III у Счдачу. Немцп су тај дан великом номпом прославнли по свој царевнни. П у тој помпп и прославп су учествовали свп редови, све странке — осим социјалпста. Онп су гога дана подсетилп и немз.чки народ п љегове главаре п велпкане на иогрешку онда учнљену одузнмањем Французпма Елзаса и Јотарингпје, и на опомену коју су они кроз уста свога учитеља u велпкана, Карла Маркса, учинили да се то не чинп. Какве је носледпце донео u Немцима и Јевропп ФранкФуртски мир којим су Французима одузете Елзас и Лотарингија данас јејасно, видно. Мнлитаризам је тако рећи задавпо Јевропу, а Немачча се угиба под теретом милитаризма, стојећи између наковња и чекнћа — између здружене Француске и Русије, које су u на дан немачке нрославе Седана иоказале своју дружбу. Све су руске новине пребациле Немцнма ту прославу и нагласиле им да иза Седана може доћи и друга — Јена. За оне који нрате догађаје u ситуацију у Јевропи од велнкога je интереса да чују данас носле 25 година суд Карла Маркса о одузнмању Елзаса и Лотарингије u о рату од 1870. године у опште. Рсчи су однсга пророчке, и кад их човек данас чига рекао би да су јуче писане, а не нре двадесет и иет година. Само генпје могао је такоЈасно п тако далеко да види, као што је видео Карл Маркс 1870. године. Ево његових речи : „Војна камарила, прОФесори. грађани и каФанска полптика кажу Да је анексија Елзаса и Лотарингије јсдино средство да се Немачка за вечита времена сачува од рата с Француском. Међу тим анексија је нанрогив најсигурније средство да се тај рат претвори у јев]>опску инетнтуцију. lo је, у истини, најсигурнпје средство да се у нодмлађеној Немачкој овековсчн милитаризам нли војнички деспотизам, каоједна неодољнвост ради одржања западне Нољске — Е.тзаса н Лотарингкје. То је најсигурнији начин да се мир који греба да насгане нретвори у иро-