Дело

КРИТНКА II БИБЛИОГРАФНЈА 4ВЗ По замишљају свом и ио везн у којој иисац гледа српско шггање, брошура г. Пироћанца очевидно је један важан и значајан нрилог нашој сиромашној полптичкој лнтератури. Она наше народно питање уносн у склоп опште .јевронске нолитике и носмат])а га са ширега гледишта, са којега се оно и мо]>а посматрати, ако се xohe да се оно доојш разуме и да се у њему внди све што треба видети. Кратко нзложена суштина мисли г. Пнроћанчеве у овоме је: јеbjioucko источно питање обухвата положај и односе народа који састављају и турску царевину у Јевропи и хабзбуршку монархију, с младпм новпм државама на балканском полуострву : Србпјом, Румунијом, Грчком п Црном Гој)Ом. Према том питању стоје као снле, од којих његово j»eшење зависи: Јев]>опа, у коју нисац рачуна све државе осим Турске. Руспје, Аустро-Угарске и балканских народа. Према положају које те државе заузимљу међусобно и по већ извршеним народнп задацима он их зове консервативнима. За тим долазе са засебним интерееима : Турска. Аустро-Угарска и Русија, од којих писац сматра Турску и Русију као државе сгране Јевропн н њеној култури, док Аустро-Угарску, н ако издваја као засебно заинтересовану државу у ово.м питању, инак је рачуна по својој „култури“ као јевроиску државу. Балкански народи и државе долазе опет као засебан чинилац о чијој судбшш се у том питању и ради, а њи.ма нпсац, како рекосмо, у том погледу нрибраја н народе аустро-угарске монархије којн такође теже за одржањем н јшзвитком своје народне индивидуалностиУ чем су засебни интереси Турске лако је погодитп. Решење пигања је директно нротпву ње управљено, н она има томе гцшродно да се опире, ма да је ту реч само о њеннм јевропским провинцијама. Засебни пнтеЈшен Аустро-Угарске су у неколико исто такви, jej> и она је склопљена из разних народа крји тежо свом ослобођењу, а она се томе све досад oniij>a.ia п још тежила да своје д|>жавно шаренпло умножн новим провинцијама туђих народносги, те да се и сама јавн као наследник Турске. Али како је она по култури својој јевропска дј>жава, и како она већ својпм досадашњим развитком иоказује знатно црилагођавање новим струјама и потребама, те улазн у погодбе са својим наЈ>одима, с њом се мојш дЈ>укче рачунати но с Турском. Ње не MOj>a нестати, она се може преобразити, п тако нреображена може још нзвршити мнсију да у једној велнкој Федерацији споји и све балканске народе на основн народне равнонравносги и осигурања народне пндивидуалности свима њпма. Хоће ли то Аусгрија, плп беље Ј>ећн њена династија, хтети u моћи да извј>ши, то је, Ј>азуме се, пнтање; али, по мишљењу писца, толико као нзвесно стоји : да она стрјп пЈ>ед алтернативом или тај пЈ>еображај да изврши, или да — нЈШнадне, као и Турска. Писац држн да би такав један нреображај и Јевропа по.магала и на руку му ишла, при чем он, на|>авно, иретноставља јединство JcBjtone, које је сад норемећено ноделом у два табора: Тројни.м Савезом и ФЈ>анцуско-Руском алијанцијом, због елзаско-лотриншког ннтања. Али он не