Дело

Д Е Л 0 464 мпсли да ie та подела грајна и верује да i\e Француска п Немачка саме скннути то нптаље с дневног реда. иошто налазп да је Француској место у груии консервативних јевропских држава. За тај задатак. а н у свом сопственом интересу, писац мисли да је Јеврона нозвана и пољско пнтање да реши : успостављањем Пољске Државе, без сумње у гранпцама нољске народности, премда писац о томе ништа ближе не казује, што је требало кад се зна да је некадашња пољска држава захватала много впше но што је народност пољска досезала. На тај начин писац мисли, да би Јевропа добила и један бедем према Русији u њеном продирању у Јевропу, Засебни интереси Русије, коју инсац мнсли да може не рачунатп у јевроиску државу и која ie по њему странајевропекој културп, у томе су. што она не само тежи да дође до Царпграда и онолико земље око њега колико је потребно да га може држати, него тежи још и да облада целим балканским иолуострвом, иа да уз то још у своју државну заједнпцу увуче и аустро-угарске Словене ! Писац држи да се тој тежњи руској мора противити Јеврона, једно за то што би се на тај начин знатно норсметила равнотежа нолитичка, која није само нразна реч, него важан Фактор политички, а друго за то шго јој од Русије прети опасност за њену културу, од које је руска различна и њој страна. То је н разлог, но мишљењу иисца, што Јеврона гледа друкчим очпма на засебне интересе Аустро-Угарске и није им толико непријатељска. Са таквпм чпњеницама нмају да рачунају балкански народи, а према томе и своју иолитику да подешавају. Оне их упућују на заједницу и заједнички ]»ад, и у колико су онн подобнији за самосталан живот п за једну јаку заједнпцу у толико ће Јеврона битп њима наклоњенија, iep ie то у њеном пнтересу ирема плановима и тежњама руским. Сриска политика, по мишљењу писца, рачунала ie 10ш од почетка стварања нове државе с тим чињеницама у већој или мањој мери. Њен задатак да прикуин све народне елементе у једну целину и тиме ојача Србнју н њену иародну самосталносг осигура, она је држала нред очима кад јаче кад слабпје, кад јасније кад мутннје. За време друге владе кнеза Михаила она је најјаче и најјаснпје избила на видик u добила од1>еђен нрактичан облик. Српска политика може и мора бнти самостална. п она увек мора да рачуна са овим чињенинама у главном: Русија Ау crpiija, Западна Јевропа и балкански народи. Политика кнеза Мнхапла ]>ачунала је са свима тим чињеницама н нчјвидкије нстакла мисао на|)Одног уједнњења: Поснс, Херцеговине, Црне Горе, Старе Cponje н дела Македоније у једну народну државу, која би у друштву с уједиљеном 1’рчком н ослобођеном Бугарском остварила сан балканских народа ! Смрћу кнсза Михаила снољна политнка Србије слаби u окреће другим путем. Опа внше не рачуна ни на балканске народе ни на западну Јеврону. Она је осгала усамљена, и у таком положају измсђу сунарничке руске и аустриске нолигике она је неизбежно морала понуштатн