Дело

KTHTIIKA П Г.11ВЛИ0ГРАФН.1А 4G.V утицаЈЈ час једне час друге од ове две државе. Време до 1^76. годннеирелазн само овом кратком карактеристиком, додајући да је Србија од тога часа, тј. од смрти кнеза Михаила пренела све тежишге рада свога ua унутрашњи рад. „Нов устав, — којн је намесништво земл>п дало и позвало народ да у законодавству редовно суделује, нмао је да накнадн нерад који је на нољу спољне нолптике наступио.“ На рату од 1876 године ипсац се задржава мало вшне и сматра га као „једину судбоносну н неиоправљиву погрешку снољне полптике Србнје** у нашој но вој историји. „Губитком Босне и Херцеговине и огварањем пута Аустрији на Солун, Србнји су одузетн свн услови н економнн п полптички за самосталан наредни живот. Пзмеђу Аустрије у Босни п Херцеговшш н Бугарске у границама KOje су на свима странама загрозиле сриском живљу, будућност је њена дошла у пигање“. Тим ратом, који је Србија нредузела, но мишљењу ипшчеву, као авангарда руска у пркос свима званичннм гврђењпма руским, њен је међународни подожај погоршан и отежан. II они који су га саветовалн н новели у толико су одговорннји, што су моглн знатп за времена да ће последпца његова битн заузеће Босне н Херцеговине од стране Аустрпје но погодбп у Рајхштату. По мишљењу нисца до рата нзмеђу Руcuje ii Турске 1877. дошло бп п без учешћа Србнје, само нгго би Србпја тада прошла с мање жртава и не бп сама радпла на уиропашћењу своје народне будућностн. Исто тако писац осуђује и рат од 1885. године, „који је олако жртвовао велнку међународну политику балканских народа раздраженим осећајима. које је Бугарска још раније, својнм неправилним п непажљивим радом према Србпји бпла изазвала, моменталном узбуђењу н ваљада некаквим целнма које није лако умотрити, а што je најгоре он је норед тога тако вођен да је Србији само пораз н ионнжење донео“. За отежани н иогоршани међународни положај Србије нисац баца одговорност у неколнко на саму Србију у неколнко на прилике које нису од ње завнснле. Поред всћ реченога он налазн да је Србија погрешила што је прерано сав свој рад посветнла пскључно унутарњем стању земље, јер тај рад у главпом није одговорио надама које су се на њ полагале, н што ]е своју сиољну политику, колнко ју је имала, оставила случајностима, те се тако могло деситп да се и 1876 и 1885. иристало на неразмишљене и несрачунане ратове: као год пгго се знало иред првн рат да јс Босна и Херцеговииа Аустрији намењена. тако се iicto знало п иред друти рат да је између Аустрије. Немачке, Русије и Италије углављено: да граница нзмеђу Србнје н Бугарске остаје иста па ма какав исход рату био. Своје резоновање на крају, сводп инсац на то : да је ногрешна унутрашња нолигика, која јс тежпште власти пренела на масу народа, која нпје снремна да руковцп државие послове, скренула са правог пута п њену снољну нолитику, ма да ппсац раннје нрпзнаје да је многпм болесним појавама у нас крив ч наш тежак међународни подо-