Дело

466 Д Е Л 0 жај. С тога, но његову мишљењу, ваља из основа поправптп наше унутрашње полптичко стање, да бп се на прави пут вратила наша међународна иолнтика. У колпко од Србије зависи први услов за њено народно уједпњење, тај је, да се она као држава савесно управља и да буде добро уређена. Политпчкнм установама треба прибавити нотребне сталности, и на потребе државне: правду, Финанспје, војску, администрацију, трговину гледати с тачке земаљских а не нартиских интереса. На место раслабљености ојачање унутра, на место шовинизма широк поглед на питања јевропског пстока u на заједнички рад са јужним Словенима п балканским народима — то су први услови за успех у нашој спољној иолитици и за наше народно уједпњење. — Од спрем1Џ1Х u интелигентних људи, којих има у свима партијама, зависн д шас судбина ове земље. Интелигенцпја је дужна да подпгне значај знању и раду п да заузме место које јој у држави прииада. Тпме ће се побољшаги п наши међународни односи. То је пут да се политнчко стање у нашој земљи доведе у ]>ед. а да се с политичким установама не удари награг. Не могне лн пнтелигенција извршити тај задатак — њега ће морати извршити апсолутизам. То је, у кратко изложена. садржина г. Иироћанчеве брошуре п ми смо се на том излагању нешто дуже задржали још и с тога што норед мпсли које не можемо делитн има доста мисли с којима се ми нотпуно слажемо и о којима вреди да. и млађа и старија интелигенција наша добро иромисли. А она је, нраво вели г. Пироћанац, до сад била малод1/шна и нс на виснни свога нозива и задатка. Треба јој се нренути и ситуацији мушки у очн загледати — и сад, кад ове редове пишемо, у много јачој мери но онда кад је г. Ппроћанац оне евоје мпсли сгављао на артију. Да вндимо сад шта нам г. Incoguitus на ова разлагања вели и како се ou нрема овим мислима односи. Критика, права, озбиљна и објективна критика, треба ире свега да уочи н изнесе мнсао пишчеву п њену целу садржину, па да онда пишчевим мислима стави на сунрот своје, да ућн разлоге против оних п разлоге за своје мисли. На жалост г. Incognitus није тако урадио- Он је био једностран н жучан впше него што сме битп. П ако бисмо и сами хтелп стати на субјектпвно гледиште, мп бисмо имали впше основа и разлога од г. Incognitus-a да многи прекор г. Пироћанца стању ствари, насталом од устава ноног 1888. године, одбијемо досетком и нротивним прекором : али држимо да од тога сама ствар не добија ништа, и да ћемо се тако вечито крстати у „рђавом кругу“, ua штету н свију нас и зем.ље. Држећи да је цела ствар у томе — или чинећн се да тако држи н мисли — да је г. Пироћанац у својој књпзи ломио коиље заАустрију, непознати пиеац узео је на се задатак да ломи своје конље за Русију.