Дело

KPUTIIKA II БИБЛИОГРАФИЈА 467 II цела његова критика, у суштини својој, своди се на то да докаже : како је мисао г. Пироћанца о нреображаЈу Аустрије на Фвдеративној основн н шнрењу њену н на околне народе нетачна н неоснована, а с друге стране да обори нека његова твр1>ења односно Русије, њених односа према Jcbjioiiii и њенс источне политнке. Све друго је непознати пнсац оставио нетакнуто п неднрнуто иа чак н оно где је он нарочито бно позван да бранн нли 6aj> објасни — политнку Србије носле 186.S. годнне. 0 главноЈ стварн, о мећунајшдном иоложају Србнје н њеној сио.жној политнци каква је бнла u каква треба да је, он није говорио скоро нншта н за то је његова крнтика <>ез правога значаја и без веће користп, ма да је он на њу утрошпо прнлнчно мастнла и aj)Tnje. У онолпко у колнко је писац ушао у крнтнку он је, ио нашем мншл.ењу, доста уепешно војевао против пзвеснпх погледа г. Пироћанчевих, којн се тнчу Аустрпје и Руснје, н ако је и сам у том исказивао мнсли које не могу нздржати критику. Ми не верујемо у могућност онакога преображаја Аусгрнје, какав г. Пнроћанац замишља, а да она оиет остане — Аустрија. У осталом какав ће облнк она некад добитп, то је сгвар будућностп. о којој је Ј>ано roBOpuTii а, што је главно, о којој нпје нн иотребно говојшти п претресатн на да се нађу и внде путови којима мн треба да идемо. Слажемо се у томе свп, да Србија трсба народно да се уједини н своју народну самосталност да осигура. Слажемо се и у томе, да Аустрнја оваква каква је данас јесте нрегхрека u сметња томе. Г. Пнроћанац само. налазп, да ми треба с народнма којн су око нас, не искључујућп ни оне у Аустрнјп, више заједнице да имамо и око себе внше да гледамо. Од тога, шго он верује у онакав преображај Аустрнје, н.еговн народнп идеалн нису друкчији од наших, у колпко су онп у књнзи му нзЈ>аженн. Али по ономе како он гледа на будућност Аустрије и на будућност Руснје н њене тежње чннн се. допста, као да он јако страхује од Русије н да се мање боји од Аусгрије. .11 ако тако мишљење не бн бнло пзазвано, донекле, самом нашом једностраиом и иогрешном нолптнко.м снољном после 1868. године, као што се нама чинн да јесте, онда је такво мишљењс но нашем схватању погрешно. Ми пре свега налазимо да г. Пироћанац погрешно схвата тежње Руспје н њене односе н ирема нстоку н пЈ>ема Јсвјшпн. Друго, мн мислнмо да наше иогЈ>ешке у снољној политици не долазе огуда шго се она ослањала „искључно* на Русију, но огуда што ми сами ннсмо радили ни политике какве, у нстнни, нмалн. Ма који н ма какав наслон већ иретноставља да нма нешго што наслањати треба, а мп то нешто ннсмо пмали, тј. нисмо имади нпкакве нолитике. нн онда кад смо се „наслањали" на Руснју, нн онда кад смо се „наслањали* на АустЈшју. Чннн се као да смо ми остављалп да другн за нас раде н мпсле, п онда ннје чудо што смо н велнка j>aзочарања пмалн н доживелп. Мн се нисмо наслањали, ми смо хгелн да