Дело

Д Е Л 0 т нас други иосе, па смо тако и радили. У том погледу је врло поучна паралела између држања Русије за друге владе Кнеза Михаила према Србији u њенога држања ирема Србпји — 1876. п 1877. године. Оно је знатно разлпчно алп нам о тој разлиди не дају обавештења нп г. Пироћанац ни г. Incognitus. Псто тако држпмо да иогрешке у иагаој спољној нолитици не долазе од погрешака наше унутрашње нолитике у том смислу, што је она пренела тежпште власти у руке народа. Сам г. Пироћанац је врло лепо у другој својој брошури рекао, да за напушгање или скретање политнке наше после 1868. годпне ннје крив устав од 1869. године, као што није крив ни народ за рат 1885. године. Значајно је, и то треба добро занамтити, а што мора п г. Пироћанац знати. да је рату од 1885. године очевидно бнло нротивно цело јавно мњење Србије н сви озбиљнп политичарп без разлике странака. II он је опет био ! Где му може бити крпвнце до преноса тежишта власти у руке народа, којега, у осталом, по уставу од 1869. није у пстнни ни било?! А рат од 1876. године? — рећи ће нам се можда. II ry#je, у истини решавао неко са свим други, а не народ. Вођ ондашње опозпције која је била regirungsfahig, изашао је с паролом рата тако, да кад се после званично о том имало решити, он је већ бпо везан. Ми млађи, руковођени осећајима и непосвећени у впсоку иолитику, истина смо били за рат, али извесно нико озбпљан не можс тврдити да смо га ми коме могли натурити. Ни ту, дакле, тежпште властп народне није криво, јер је оно п тада у ствари било онде, где су „трп четвртине властн* биле, а то je у егзекутиви. Кад је тежиште власти знатно скрснуло на народну страну, ако што у снољној политнци Cpui'je није поправљено за цело нцје ништа погорша1,о. П војна снага Србије ночела се дизати, и њена Финансиска опорављати, н средства за националне задагке повећавати. Од тада се датира н сиетематски рад око бриге за наше сународнике у Турској, тада су чињени покушаји и за зближење с Бугарском, тада су наставл>ане јаче везе с Румунијом и тада су се ночелп ноправљати односн с Црном Гором. То су Факта неиоречна, а да је Србија п у угледу свом у Српству иочела добијатн и скакати ми смемо нозитивно тврдити без бојазни да ће нам ко то моћи озбиљно оспорити. Наслон на Русију свему томе нишга није сметао. А ону страначку борбу, коју г. Пироћанац жалн н на коју прекоре баца, а о којој и сами мислимо гако нсто, није ироизвело ново стање, но, ако ћемо да будемо пскренн н беспристрасни те да признамо, онн елемснтн који су се н дотле оппрали на жнвот п смрт да оно не дође. Не мпслпмо овде ослобађатн једнога дела кривице п нас млађе за то, алн је по нашем уверењу нееумњиво да је кореп злу онамо где рекосмо. Да су старији би.ти како ваља, с млађима се могло радити п озбн.љно и сложно. Нска се сети г. Пироћанац онога што је. у том погледу, рекао у другој својој брошури, па ће ствар на мах оити јасниЈа. Истина то Incognitus не иЈшзнаје и шаље замерке г