Дело

470 Д е д о

струја коју иредс-тављају нарочнто Енглеска и Аустрија, u око којпх се групишу сви на које они могу угпцаја пмати, бојп се Русије из са свим другпх разлога : што им се интереси државни сукобљавају на истоку и југонстоку. који су горе природе но што су руски. Енглеска xoliC да чува стара заво^евања u помало тражи нова (видн Кинар, Је. гнпат), а Аустрија одржава немачку н немачко-маџарску владу над Словенима и Румунима, тежекн да је још прошири новим завојевањима на Балкану, где је већ стала ногом, окупацпјом Бос-не н Херцего. вине, одакле не само да ее нпје рада мпцатп него погледа п даље на југ — на Солун. Како данас сто]е ствари у Јевропп између оних који владају н онпх којима се влада. и како социјал-демократска странка, самим прмродним развојем „културе јевропске“, све већега маха узима * у свнм јевронским земљама, пзвесно је да ће државе Јевропске поред све анпмозности ирема Русији ипак једпако с њом добро бити баш за то, што се надају да им она може требати за борбу код њихове куће. То je главии разлог што су све соцпјалисте против РусијеС друге стране с-ве вшне у јевропском јавном мишљењу, на и код динломатије, осваја земљиште мисао : да Русију на југ, к Цариграду и Средиземном Мору не гонн проста освајачка тежња. него једна велика природно-економска потреба, која има свој разлог у самом геограФСком положају Русије. Затворена са свнју страна, она нема слободнога изласка на море : на северозаиаду и југу она нма два мала, затворена мора, на северу и истоку она не може на широко море од леда. Са свим је природно да она за своју трговину и за своју пндустрпју која се већ ночиње знатнпје и бржим корацима развијагп тражи огворене слободне путове. Она Русију гони и ца на Тнхом Океану гражн удобно иристаниште, слободно од леда у свако доба године, и да се примиче Пернском Залпву н да баца погледе на Царнград и Средпземно Море. Сибирска железница, поред осталога, има свој разлог у тој тежњп. II примицање Руеије к Индпји нма, но нашем схвагању, иоглавнто тај задатак. да Енглеску, која сс највише н иоглавпто оппре нзласку Русије на Средизе.мно Море, бојећи се *за сујецки канал који јој осигурава нут у Пндпју, принуди на ногодбу п попушгање. У овој тежњп руској, порсд вер скнх симпитаја, лежи и разлог за њсно шггересовање — Абисннијом. II у колико се у Јевропн внше е том мишљу мире, у толико је п Руснја све јасније и сама износи. Док је бнла слабија она ју је ман.е иа впдпк нзносила па и прикривала. Сад она отвореннје с њом излазп. II у Јевропи сад всћ смпшљају како се та прнродна тежња Русијс може задовољитн а да се опет равнотсжа јевропска не нореметн и интереси Другпх држава знатно не ouiTeie, изузнмајући наравно Турске, па. донекле, н Аустрнје. Није давно било кад се п у енглеској н у немачкој пггамип изнело на тапет нитање — о отварању Дардаиела Русији. Енглсзи до скора нису то могли преко језпка претурити, а сад већ пншу