Дело

КРНТИКА II БНВЛНОГРаФП.М 479 гостање, днчна п нмовна безбедност грађанска, обезбе1>сн мнр н ред v сно.ђним и унутарњим односима, а уз го грађани, no својнм умнпм сноpoo.ioCTHMa досга развијенн, да могу с успехом вршнтп п пословс, i.oјп.ма ie сврха задовољитн внше духовне ногребе људске. На утпцај kibiiжевности талијанске бнло је у Дубровнику сгворено врло пово.вно зсм.Ђнште и он се неизоставно морао јавити. Јак књпжевни п научнн иокрет, којн се у Пгалији иочео још од XIV' века, морао је одјекнугн и у Дубровнику у коме су све осетнпје постајале потребе образованости: да се пак оне задовоље, учигељи су довођенн из Пталпјс илн су дубровачки младпћп, жељни науке, ншлн у Пталпју. Угледаљем на пталпјанске неснике и у Дубровнику се иоче још доста рано развијати поезпја, али — на језнку латннском илп талнјанском. Међу преставницима ово поезије најјаче су нстакнута имена Милецпја, Цријевића, Вучетића птд. ЈВпхова иесничка дела обележавају само да је об]1азованошћу већ прннремљено земљпште и за ову врсту рада умнога. Алп да бн од њега бпло користн, требало је нре свега, да се народнп. говорни језик усвоЈн за књижевни. је]> је то прва погодба. без које ноезија не може напредовати. Културне везе са Италнјом, н ако су нодстакле књнжевни ра u нису дале народном говорном језику да оевојн себп п нраво да буде п језик ад.миннстратпвнн и књижсвнп : свуда су га потискивалн језнцн латински или талијански, п њему је остало да се пробија на другој страни, не би ли задобио себп сиорено нраво. JI доиста се и пробпо у XV веку, али не утиц >јем нз Италнје, нсго кроз — цркву. Књижевносг талијанска, развијаЈући љубав према поезиЈН, иодстпцала је вољу за неснпчкн рад н иружила готове обрасце за углед. На то се сводпо утицај, који је долазно нз Италије п он. као што се впди, није бно незнатан, али је не мањи, бар у почегку, био и утицај цркве, која је помагала народном језику да се нробије и постане књижевнп. V црквеној н нобожноЈ књпжевности, који је у ееверној Далмацпјп иисана бпла народннм језиком, клпца јс познцјој песничкој књижевности дубрсзачкодалматинској- Да се пз ове побожне књижевносги развију књпжсвнп пропзводи релнгиознога карактера, инсапп у стиховима, као прелазан стадиЈум, кроз који се морало проћи да се доћс до нраве неснпчке књнжевности. много су номоглн обичаји католичке цркве, која је, погиску јућп на]»одне иесме често нута миголошкога садржаја, замсњивала нх вештачким стиховима религиознога садржаја, kojii су удешени бплп тако да су се моглп певатн на арнју омпљенпх народних песама .Јсзик народни, на овнм стиховима огледан п у неколнко дотеран за књнжевну употребу, иробио се кроз њих н иостао књнжевни језпк. којим су потом писанп и пронзводн светских песника. Утнцај црквене књнжевностн нпје бно супротан утицају талнјаиске књижевносгн : они су се узајамно допуњавалн, давши, на тај начин, обележје дуб]»овачко-далматпнској ноезпји у иочегку њезпна стварања. .Ђубав н религнозна размпшљања дали су највнше мотива дуб]»овачко-далматннским лнричарпма: а уз песме љубавнога п релпгнознога садржаја дишле су доцннје. са