Дело

Д Е Л 0 480 јачим развићем веселога живота у Дубровнику, .i песме шаљиве и сатиричне- Песме су ове већином певане, v иочетку, по угледу на обрасце класичне поезије, а језик им ie био свима народни. Покрај ова два утицаја прпметан је већ у почецима песничкога рада u утицај народне поезије. Овај утицај, у почетку слаб, растао је еве то BHHie, у колико је дубровачко-далматинска поезија јаче наиредовала, н огледао се јаче у језику којим су певане, него ли у облику и духу, у коме с-у исневане. По тенденцијама које је собом доноспо. овај је утицај био супротан ранијим утицајима Пз ове је сунротности нмала да се развије борба, којој бп била последица — нравнлно реmeibe лите})арнога проблема Ренесанса : сиајање модерне, народне инспирације са ленотама иоезије талпјанске и класичне. Потреба да књнжевни језик усавршавају упућивала је дубровачке песнике правцем, kojii је овој сврси водио. Морали су негде иаћи огледе чистога народнога језнка, у којпма бн он био употребљен за исте сврхе, ради којих је u њима требао. Таквих огледа нису могли наћи у старој нашој књижевности, са којом дубровачко-далматинска песничка књпжевност није стајала ни у каквој везн : и ио животу н но култури Дубровчани су бпли са свим одвојени од осгалпх српских земаља. Ледино у народнн.м умотворпнама могли су дубровачки песници наћп што им је требало : иримере најчистнјега народнога језика, којим су псказаие замисли за какве је и њима требао. А до њих им нпје било тешко доћн : оне су им свима биле на домаку u на њпма су се могли ноучити свп којима је било стало до ове ноуке. Ова је потреба огворпла пут утнцају народне поезије баш у доба, кад је она била у најважнпјој фнзи својега развића, а историјске су околностп иомагале да овај утнцај ојача. Жпвље развнће народне поезнје у то доба било је изазвано необпчним догађајима, које је наш народ прежнвео или преживљавао. Утрт је, нстпна, био свакн траг народне величнне и самосталностн, алн наш народ ни у ропству није духом клонуо. Тоилом је љубављу пригрлио успомене на своју срећнпју прошлост. Притиснут невољама садашњости. он се одушевљавао светлим данима нрошлости, и то му је одушевљење кренило самопоуздање н није му дало у невол.и да клоне, нити сили да се пода. Кроз дубоко осећање народне политичне несреће силно со осетила мисао о јединству, коју су подржавале наше народне песме, нреносећи се усмено с краја у крај, од покољења покољењу. Дубровник, п но своме географском. положају н по своме етнограФском склоиу, није могао без учешћа пратити овај крах који се дешавао у срнском народу после несрећне катастроФС на Косову и која је тако пмно иотресла душу народну, да су нојединс њезине еиизоде најмилпје теме певања народнога. Наша народна несрећа морала је дубоко тиштати и Дубровчане. Као неук u иросг, љујенарод могао само свом дубином своје душе осећаги и, да души олакша, те осећаје изливати у оне дивне CBpje песме, којима се и данас свег дивн Пошто су бнли