Дело

КРИГИКА U БИБЛИОГРАФИЛА 4S1 ученпји н нскуснијн, Дуброрчаии су је моглн не само дубоко осеКалк него и лска јој тражити. Та зар је u могло бити. да сгруја народнога осећања, излнвена у народннм песмамл, не дохватн својим тонлим дахом н учене Дубровчане, крв једне крви, децу једне мајке? Слушајућн народне песме Дубровчани су морали осетитн жељу за знањем нсторпјским. II донста почелн су се досга рано јавллти у Дубровнику снпси iiCTopujcKH, у којима је врло осетан утицај народних традиција очуваннх у народним иесмама илн нрнчама. Мећу овим радншшма на нол,у исторнјскога истражпвања најзнатннји је М а в р о 0 р б н н н. У његову се делу II regno de gli Slavi најјасннје огледају тежње сувременнх му Дубровчана скроз проннкнуте двоструком љубављу према Срн ству н Словенству : оно je бнло од највећега утнцаја н на нравац мншљења н осећања дубровачких несннка. Јавнло се баш у доба највеће снле турске, кад су још билн свежи толнки сноменн о бољим временнма у околннм српским земљама. II ту је зар била она особнта чар, која је овом делу задобила у круговима дубровачкога друштва велику популарност u још већн утицај. Зна се, на нример, како је ово дело утицало на Формирање мишљења највећега несника дубровачко-далматпнскога, Џ. Ф. Гундулнћа. Ово je био иосредан утнцај, преко нсторијских сипса, којн је народна ноезија, њарочито јуначка, имала на нравац осећања н мншљења дубровачкнх несника. Газуме се да је овај утицаЈ народне поезнје временом постајао јачим, огледао се не само у нзбору предмета, о којпма су певалн дубровачки песници, него и у начнну схватања и самих догађаја и идеја које C}7 у њима изражаване. Највећи је утицај на родна ноезнја достпгла у доба највећега развпћа дубровачко-далматинске поезнје. Песннци који јој стоје на челу, Гундулпћ u Палмотнћ, нарочито су, као шго се зна, иутовалн по околннм српскнм земљама, да се на нравом врелу упознају и са народним умотворима u са народннм чистнм језнко.м. Колнко је био јак овај утнцај наЈ>одне песме — а он је најјачи био у епским песмама — лепо се може вндети ио Г у н д улићеву ОсманЈ, јер. је у ње.му иуно грагова с једне стране утпцаја 0 j) б п н о в е Истори]е а с друге стране утицаја доброга нознавања народних несама п народнога жнвога. Овп се утицајп нарочито виде ио садржннн иоједннпх невања п ио основној ндеји која јс кј>оз њих lijrnведена : али се, тако исто, видн. по облику и склопу њпхову, да се Гундулпћ поводио п за у то доба вј»ло популарннм песнпцима талиЈанскнм Тасом и Арпостом. Овн разнолпки утицаји ннсу још бнли кадри сгвлрити једну хармоппјску целину. која бн бнда без njicKopa, али је оиег за то Гундулнћев Осман. нокрај свнх својих недосгатака најбољн снев у дубровачко-далматпнскоЈ ноезпјп : он обелсжава врхунац до којега је она дошла у своме развићу : у њему је најјачп бно утицај народних пссама. Нут којнм је пшао овај угпцај много је допрпнсо да се он најјаче осетн у епско.м песнпштву. 11 XVII век. у коме је дубровачко-далматпнска поезпја достпгла свој њчјвпши ступањ, поглавито je век eiicnu.