Дело

504 Д Е Л 0 жака из наше литературе. Проговорено је о МиловановиКевој Срби u Хрвати, Гавриловића Нисмима о кљнжевностн у Словенаца, о песмама С. Грегорчнћа у „Нади“ н о „Делу“, о ком врло похвалан суд нзражава, те га препоручује. Нс можемо а да не нагласимо тврдп.у реФерента ГавриловнКсвих „Пнсама“ да је са словеначкога на српски више иревођено, но са српскога на словеначки нарочнто у најновије дооа, а то с тога, што многи образоваии Словенац чита српске оригинале. Дао би Бог, да се и у нас с више мара прати словеначка књнжевност u љена бар главнија дела читају у оригиналу. Бугарска /курналистика — Бугарска журналистика иде трагом наше. II у њој Bfje несталност, као u у нас; сваким часом јавља се uo који лист и листић, да замени други, који обично не живи ни онолико колнко љегов преходник. II у inoj ничу листови „неполитическн или по право непартизански“, алн то само траје неко време, док сс нс ишчауре у присталице ове или оне странке. Од јуна месепа до 1. септембра вншеје лнстова угинуло но што се појавило на свет, н што нарочито пада у очн, локални листови нестају, а у престоници се новећава број. Тако су нрестали у Согшји: Нар. Припте.њ и Нар. Свобода, у Лому Двмокрап и Kaea.vh, у Варнн: Н. Заихита, у Видину: Пароденл> Листл, и Вида, н у Ст. Загори: Самозаилита. Појавили су се пак у Софији: Консерваторг, Народна Борба, Воени Листт., Знание, Револгоции, Новб свободенк и Bulgarisclie Echo, што ће излазити на немачком н нешто на Француском језику. Ван СоФнје нзншао је нов лнст само у Трнову и то Освобождение. РАЗЛИЧНОСТИ Римска Гробница. — У марту ЈГееецу ове годнне откопана је велнка гробница у селу Брестовику (среза грочанског, окр. подунавског) које је цо часа источно од Гроцке удаљено. Кад се за то сазнало у мннистарству просвете и црквених послова упућсн je г. Валтровић, чувар нашега Народнога Музеја, да ову ствар нзвиди u испита. I'. Валтровић је нзвршно овај посао u нашао јс да је ова гробница један од pel,ux архитектонских радова из римскога доба. Гробница је дугачка 10 метара u има четири одељеља. Испред костурницс — у којој су била три костура — нростире се од севера на југ дворпште са двсма наспрамним нишама; у двориште се утазило кроз предверје на четири стуба, а у предверје водио је опет подужи ходник. Зндови еу нр^дверја и ходника јако порушенн, а бол.е су одржани зидовн н сводови дворншта и г| обцице. Јасно се познаје да је људска рука кварила овај сноченпк, којн јс у току врсмена служио као мајдан за оиеку и камен. Што л-удн нису могли употрсбнти (н. пр. кипове од мрамора), хотимице су кварилн, одбивајући кпцовпма главу u ноге. Распоред је овом споменику богато замиш.вен; техника је у архитехтонскпх и скудпторских делова за похвалу, а живописни украс по зидовнма веома је заннмљив. Гробница ова, по украсу могла јс бнтн за каквог отменог Римљанина, који је. по речима г. Валтровпћа, у овом крају морао нмати власти u гласа. У љој је на),ен великн кип одевеног Римљаника, вал.да лик онога, за чију је иородицу грађена. Поред тога нлђена су два мраморна средља кипа 1,еннја смрти, мали мраморпп кпп војника, два новећа мраморна лава н други скулпторскн одломци. Споменнк је иремерен, снимљен н описан п објавиће се у „Старинару“, а скулптурски остаци пренесени су у народни Музеј. Чиљени су кораци да се овај споменнк чува од даљега рушења, те да се одржн за научи ке u пријатеље старина римских гробннца ређега распореда у нас. Данашњи министар просвете поима значај н ове врсте старина, те се надати, да ће учинити све што буде потребно не само за ову старину, већ н за остале, које су изложене кварењу. У селу Брестовику нма још мпого траговл од већих и маљих римских грађгвина. Рушевине једне цркве. — У селу Радошину, у срезу ресавском, открили су били прошле годпне сел.ацп рушевпнс једне цркве Месеца августа ове годнне откопане су донекле те рушевине- о трошку народнога Музеја, па се дознало, да је ту некад била црква, која својим распо) едом подсећа на Манасију. На ову лепу цркву Стевана Високога подсећа још п зидарски u каменотесачки иосао на рушевинама, а и позлаћенн котурн око глава светител.ских у нкона по зидовима. По цртежом п бојама својнм живопис је слабе вредности. Кубс у цркве лежало је иа четирн квадратна стуица каоуМанаснје; да лп ,ie и ирштрата пмала кубет i не може се још рећи, јер је припрата још под рушевинама. Као са многих других архитектонскнх споменика у нас, н са ове је цркве однесен многи тесаник, те је једва мало зида остало нзнад темел.а. Цркиа је бнла гра!,ена .јамачно у првој четлртинн петнаестога века. Основне школе у Хрватској. — Вредио је носмотрити статистичке податке о оспопним школама у Хрватској на крају 1893,'4 школеке годиис; јер ногу имати инTejieca за пас. Нило је 1277 осноппих школа; па њихопо издржанање утрошеио је 1,894.900 Фор. и 90 иовч. Cne ове школе смештепе су у '381 зграду школску. Уз гаколе ностоје н књнжпице учитељске и учепичке. Првих је било 1171 а других 974. Учнтељско књижнице имале су 220.123 свеско, а учепичке 60.414. Школских вртова било је у новршипи 24.588 ара. Пчелињака је бкло 1320. Из школскнх вртова дато је иароду 127.996