Дело

В Е Л Е Ш К Е S05 воћака, 89.116 чокота и 118.175 дудоиа. Учиre.ta је свега било 2135. Сиоменнк Ђ. ЈакшнКу. — Већ се иоодапио смишл.а да иодигие на Калимегдану сиомепик инсцу „Чича Гиме* и „Стапојi Главашаи, пок. Ђури Јакшн1.у. Ту аамисао сад xolie да иомогпс п ако је могуће и остпари тинографско пепачко друттво, којс носн имс нок. неспика. Да до1)С до потре* биога ноица аа нодпзање сномепико, прире1)ује iio одоброау мип. народис нриврсде, н лутрију, која he се nyliii 2. .ибруара lb9G годнпе иа копцсрту друттвенол. урсКке гу воћ иадано; комад стаје динпр. Згодитака бнће 100, а највећи је од 500 дппара (5 комада државних лозова). Желимо усиеха овом предузећу. Статистнка руске кн.И/кевиости у 1804. годнни. — Нетроградски књижар иадавач Л. Н. Нав.Ђенков износи у г11оторичеоком Дјеснику“ још од 1887. године бројнн нрег.н-д књнга и издавања, која се сваке годнiK‘ штампају у Русији. Такан је цреглед изишао u за прошлу годину. — По рачуну Папл.енкова штамиано је прошле годинс 10.651 кн.игл у 32,200.000 примерака. Од ових књнга б u.io је руских 8082 у 25 милиона нримерака. После руских највнше је штампано на иољском језику — 894 у 2,450.000 примерака , за тнм на јеiipejcKOM 519 у 1,370.000 нримерака, немачком 315 у 494.000. лнтавском 219 \ 737.000, еетонеком 172 у 694.000 и јерменском 124 у 153.000 нримерака. Мање је књига штампано на Француском, татарском н арапеком језнку, а изишло је uo неколико на латинском, грчком, турском и енглееком јозику. Па јсзику чешком, шведском, финском ii китајском нзишли су неколики спнен. — По струк 1.ма подел.ено нзишло је 695 школских уџбеника у 5,738.114 примерака, и помоћинх уџбеника 614 у 4,766.4t'i5 нримерака. Књнга научних — прнродњачких, математичких, аетрономеких, друштвеннх, Фннансијских, економских, прппредних, војсиих уметничких п тргоначко знатлнјских штамнано је 2085 у 4,227.49s цримерака, књига за народ 326 у 2,652.215, д( чјих 325 у 2,587.735, иобожних u богос.1онеких 1058 у 8,841.159, белетристнчких 719 у 2,854.723, и драматских 245 у 349.350 нрцмерака. Остало иде на књиге. о нашарнма, биограФСке, кн.шкевнс и друге зборнике, иа слике с текстом и т. д. — Mef,y књигама, које еу лане нзишле, има једна која је штамнана uo стоти пут, три по 70-ти, 10 но 60-ти, и то су већином уџбеници- Преко 54° 0 књига није било до сад штамнано, но нрошлс годннс нрви нут. Cne овс књиге штамнане еу у 165 места: У Петрограду је штзмпано преко 3500 књига, преко 2500 у Москви, Варшапн преко 1200. После долази Одеса, Кијев, Казан, Рига, Тифлис, Вилна, Харков, Јурјсв, Ревељ u Мнтапа. (Статистнчки нреглед руске књижевности у 1893. години види у Фебруарској свесци „Дела“ стр. 341.) Далматински нзбори. Овога месеца су били избоЈш у Далмацији за далматински ciбор. Изборн вредс за шеет година. Овогодишњи су изборн у Далмацији у многом погледу важни. Оии су, нрво, иоказали, порсд свих 11С|||1и.1ипа с којииа онамо нма да сс бо]ш, напрсдов ii.o српске народне свести. Срнска странка је ушла нешто појнчана у сабор. II тај ресултат је у толико кажнији, што су Срби овога пута ушли у нзборну борбу сами, бсз аутономаша. Друго, опи изборн су показа.1п да су прекори до сад Србнма чињенк с хрватске стране, о вези и дружбн њиховој с аутономашима, били ненскрсни н неозбиљни ; јср су овога пу га Хрватц ишли, на многнм местнма, заједно с аутопомашнма противу Срба. Чак Obzor, којн је у том погледу најпре. похвалио држање Срба и нокудио ираваше, одустао је од тога свог гледншта чим је у Дубровннку вндео, да ће српски кандндат однетп нобеду -- ако ее не удружс сви : и обзораши, који се у Далмацијч зову „народна странкаи, п правашн, п аутономаши. Пзбор у Дубровнику је трећа карактеристика овнх нзбора, јср сс сад несумњиво иоказало да"су у Дубровнику Србц у већпни, према свим другим странкама посебице узетим. Шта више ресултат јс ноказао: да су обс хрватске странке, с аутономашима заједпо, једва моглн нзбацити rjnt.iecer i.iacoea више^од Срба. II ову дружбу, овде у Дубровнику, паравно ни Obzor не мож<з да не одобри ! Та за Бога ко бн још то могао допустити, да у „хрватском“ Дуброшшку победи сриск i кандпдат ! A да ннје, у оннм крајевнма, па u у Дубровнику, злоупотребе с веро.м, мучно да бп н сва ова хетерогена дружба помогла. Алц. на жалост, тога пм i на хрвагској CT]iaviit много. За то је најбол.и п еклагантан доказ, она неописана срџба, у коју су хрватекн листови иали на глас, да је у једном изборном месту неколико свештеника католичких гласалп — за српскога кандидата! То јс нашој браћи Хрватнма — uenoјамно ! II onii опст причају да не злоуиотребљавају веру за племенски раздор и проселнтнзам ! Србнма католицима, као u онима који ннеу католвци. ово треба да буде добра ноука. Пз оних избора далматинских iian.'i.in су слабији прташи и аутономаши, а ојачанн су изншли вла цша — „народна странка44, и Србн. Бока Кото])ска је, порсд свих упнњања и аутономаша и Хрватн, који еу u овде ипмп заједно — остала и на изборима српска. ЛНЧНП ГЛАСОВИ Нрофесор ЈагнК у Србнјн. Почетком сбптембра иснунила сс дакнашња жел.а сних иријател.а н познаннка нашега дичнога Јагића, жел.а, да ra виде и дочекају у својој средини. Тог племенитог човека, искреног п]1ајатељн, узоритог нроФееОра, велнког научника гледала је uauia престоннца иуних