Дело

II Р 0 II А С Т 43 гласно, јер се беше сетио ноћашњег сна. „То је сигурно предсказање !. * Тога часа снаде му некп велики терет с груди и обузе га свега нека нагла и топла милина. Свану му пред очима. Постаде му сјајан цео свет. Он весело подиже главу и поче да се смеши на њуде који пролажаху поред њега. Он је сад желео да сав свет буде срећан, као што је и он срећан. Потрчао би од радости да час пре угледа своје другове, јер зна да ће се међу њима још вишо расејати и развеселитн... • Јустинијан !.. зелени и плави!.. * Како се то још јутрос није могао сетити, те се бар не би морао до сад овако мучити. И то се још над књигом сањало ! Иа јутрос je, кад је изишао на вратнице, прво угледао Асу Циганина, а то је добар знак. И најзад, шта оно још ? — ах, јест : снио је и Даницу, а то је тако сигуран знак, као и свака претпоставка коју су двадесет Факата узастопце потврдили. Дакле нема сумње : бнће питан о Јустинијану. Весела н задовољна срца уђе он у школску зграду. — Јеси ли све прешао? — заиита га сусед у клупи, кад седе до њега. — Преко половине, — одговори му Пера, — а ти ? — Остале су ми словенске државе и крсташки ратови, алн то су лаке ствари. Нисам ни хтео да их читам. Јутрос би се Пера зачудио овоме одговору, јер му словенске државе беху тако нејасне и збркане, да им није никаква реда знао, али сад му беше све једно. Он се осврте и стаде немарно да разгледа другове. Један иза њега отворио «преглед садржнне” па разгледа и шапуће у себш „Ханзански савез... ха, знам... немачки градови Хамбург, Бремен... Дање: Хабзбурговци... знам... РудолФ.. чешки Отокар .. војводство Аустрија... За тим : Швајцарска... Албрехт... Геслер... Тел... Другп се попео на клупу иа декламује Цицерона: „Докле ћеш, о Катилино. . Зар ни стража, која по целу ноћ бди на Палатинском брегу...“ А један му са катедре одговара: ((у твојим годпнама он је (подразумева се проФесор историје) био на Лицеју, а ти понавлжш шести разред...” Свн се ђаци смеју овој духовитој иародији; и Пера се смеје, а срце му све веселпје и радосннје...