Дело

42 Д Е Л 0 синоћ ie могао врло тачно изређати све Отилихонове заслуге, а јутрос му не зна ни народност... А шта ће бити ако буде загштан из... на пример... ето, сад не зна чак ни то, шта му је најнепознатије, и ако се сећа да немачке државе у другој половини средњих векова нпје добро ни разгледао, али ипак не зна од чега би се поименце могао највише плашити. На пример. . шта би га могли знпитати?.. Крсташке ратове ?.. како би му то испало ? хајде баш да проба ! — Поче да се сећа. Знао је шта треба рећи о Светој Земл>и и поводу ових ратова. Сећа се да је ГотФрид Буљонски душа првог рата, али се не сећа ни једнога од осталих учесника у рату... Ово га веома уплаши и побрка му и оно мало реда што га је имао у познатпм му историскнм догађајима. Плашња му растијаше све више. а глава, које услед неспавања, које због напрезања, а нарочито због плашње, беше му тако тегобна, мисли тако збркане и неодређене, нервно стање тако узбуђено, да ме могаше нидаква реда наћп у томе хаосу од појмова и осећања. „Сигурно ми не иде историја у главу” — мишљаше он у себи. Причање, само по себи, не задаје му никакве тегобе, алн чим се какво лице уплете у историски догађај, онда је — мат!.. А пошто сви догађаји зависе од лица. као својег узрока, и пошто је цела историја, већином, састављена из догађаја, онда и ови догађаји морају стајати у „печалнпм” односима са његовом мишљу... Сећа се прошлогодишњег испита. Учили се старп векови. То су већ тако иросте и занимљиве ствари, да и нема ништа лакше од њих за ђака. И при свем том да га не запиташе о Киру — ко зна шта би било. Па и ту није могао да сс сети онога вавилонског цара што га је Кир победио п иогубио ... Јест, тада је имао среће: добио је најлакше иитање. Али да л’ ће га и сад срећа послужити ?.. Понови у памети све досадање значајније испите, и дође до зањнучка да га до сад ннје срећа остављала. Па ваљ’да неће ни сада ! Кад је могао до сад добнјаги најлакша нитања, мож’да ће моћи и сад .. „А шта би сад могли да га запитају?” помисли у себп. О Јустннијану. То је всома лако и занимљиво. . «Ах!..и узвикну