Дело

II Г 0 II А С Т 47 тамо негде... та ко he то знати, и шта ме се то тиче .. Главно је : после Аркадија..” — Дакле ? — запита проФосор, очекујући одгов»)р. Пера га погледа зачуђено. иа после тога чуђење npet>e у забуну и неку нејасну зебњу... Он стаде да мисли, и наједаред. као муња засветли му се цело пнтање у евести. Он се пренеразп, пребледе и осети како почеше да му клецају колена. У исто време осети да му глава некако незгодно стоји: као да је сувише погнута. Он оироба да је исправн. али му тај положај беше незгодан, тежак .. Не зна како да наместп главу... Пајзад је онет саже па покуша да што год мисли... Луксембург .. Луксембуршка... то је тако нешто нејасно, тамно, непознато... У осталом само то име пије му непознато; он се ceha да га је негде чуо и можда чак и прочитао, али с којим народом и догађајем стоји у свези — то није у стлњу ни из далека да одреди. Све му је то магловито као заборављени сан... А Византија. . Јустинијан... шта то би ?... А сан ?. . — Е, ђав’ла ! Шта се мислиш, синко ? — поче старац да га опоравља. Знаш : Карло... ио ?.. који ?.. Пери се сад разиђе тама нспред очију; он јасно разумеде да не зна ипшта о томе, да нема појма о ономе што се пита. Само му једиа мисао сијну кроз главу: «А, ово се аада !.. Дакле п ја ?.." Али му још беше неверица да се то од пстине догађа. Пошто његово лице н ћутање јасно казиваше да он не може дати никаква одговора па ово пигање, Чича замоли проФесора да га пита што друго. ПроФесор метну руку на чело, а Пери поче да свањује, појави се нада, он се сав претвори у пажњу. «— Сад he сигурно о Византијн, — поче он да мисли, — тако и бива кад се сни... то мора да буде на послетку...” — Е, па онда нам кажи, који се оно Плантагенст борпо са духовништвом, — запита га проФесор. «— Сад сам аао\... свршено !...” — помисли он н осетп како му се пење нешто уз грло, па застаде баш под вратом и поче да га дражи. Он иознаје ту појаву; ceha јо се из свог детињства, али није мпслно да се можо у овнм његовпм годпнама јавити...