Дело

48 Д Е Л 0 «— Како ли би било да сад паднем као нроштац, пред њих ? — помисли он. — Ето овако, ниже... ниже. . па — буп!. Умео бих се добро претварати, а то би ми сигурно помогло.. Дај да пробам... — Хенрик, синко, Хенрик II.. но ? — поче старац. — Испричај нам зашто је он водио борбу с Томом Бекетом — рече проФвсор и намршти се. „— Да паднем.., сад је време. . Али — срамота ! Зар да ме гледају другови како се ва.пам по прашини Hehy !.. Дакле: пао !... ја пао !...* ПроФесор погледа Чичу. — Доста ! — рере старац и прозва другога. Пери се замрачи иред очима. Обрте се несвесно и погледа другове, али кад виде њихове зачуђене погледе, он обори главу и седе у клуиу. Стеже вилице, очи му се помутише и он погледа проФесора тако душмански, као да би га тим погледом смождио, уништио .. „ — Ах, наплатићемо се !и — рече у себи гледећи га, и у исто време знађаше и осећаше да се он неће и не може са њим наплатити. Бескрајна мржња гтрема томе педантном и чпсто и лепо одевеном човеку, коме нпје могао ни мрвицу друге замерке наћи, кога је и сам до овога тренутка волео, разли се у сваки делић његова тела, у сваки живац. Мисао поче да му ради електричном брзином, те је за неколико тренутака нашао бар двадесет начина, како би се могао томе „злотвору‘освегити. Али је те начине напуштао са истом таквом брзином с којом су се они у мисли му јављали. У овако тешким тренуцима требало му је да ма чим занпма свој дух, управо да заварава себе сама, да не мисли о својој несрећи, и он је иочео да мучи себе и да злосгавља своје добро и нлемеиито срце. Мислећи гако, он узе да преврће листове у књизи и нашавши обадва питања, увери се да их није прочитао и то му још више удвоји мржњу према проФесору. ,,— И куд баш то да нађе ! . Као да је нарочито бирао најтеже ствари, а зна да ми само Историја не иде најбол>е. То се види да је хтео нарочито да ме оборп... Ах И он стеже несницу, али је одмах за тим и отвори. Мржња беше достигла врхунац и ночела да се блажи и стишава.