Дело

II Р 0 II А С Т 49 Он стаде да мисли о себи, о самој несрећн својој. Чпсто не може да верује да је он пао. Као војнпк у боју. којп нв' ирестаио пролазп поред paiLeHima п смрти, и на све то гледа нарочитим погледом: то је све далеко од његовога ја. Али куршум удари њега, — он се пренерази од чуда, од тог за њега новог, изненадног случаја. И он се пита у чуду: како то баш њега да снађе !... И Пера беше сломњен. убијен... Сети се оца. Шта ће му ои рећи и како ће му на очи изаћн ! Пројурише му кроз главу сготине слнка мучења, које ће имати летос да издржи, и то му удвостручи тежину и бол, који му бешо на душу легао. Кад изађе из школе, грејаше благо и топло јунско сунце које и најнамученијој души даје полета п живота. али њему на души беше тамно и облачно, њему све изгледаше црно и несрећно. II њуди што пролазе улицом* н ђацп што трчкарају пред школом, н небо над њпм које се плави и треперп у топло.м н нежном зраку, све је то црно, јадно, ништавно. Нема сунца, нема живота, — пропаст !... ј^ВЕТ. JI. ј"5 АНКОВИЋ Дкло УГ1 4